Почетна страна    |    Мапа сајта    |    Контакт    |    RSS  rss
Датум:
Језик:
СрпскиEnglish


Напредна претрага
Са подацима од: 15.04.2009.

ТРАДИЦИОНАЛНА (КОМПЛЕМЕНТАРНА И АЛТЕРНАТИВНА) МЕДИЦИНА

                                                                                                                                                                                                                                     
 ПочетнаУ развијеним земљамаРазвојни пут Систематизација метода
Преглед метода у Србији




ЋИГУНГ (QIGONG, ЧИ ГОНГ)



У најширем смислу, Ћигунг је наука о еволуцији стваралачке енергије, покретачког принципа за све процесе у Универзуму и основне суштине која покреће еволуцију материје. Овај принцип, или како га неки називају енергијом - у Кини називају Ћи (Qi), у Индији Прана, итд. Не зна се када је тачно ћигунг настао. Први писани трагови су стари око 5000 година, а одређену форму добија пре око 2500 година. Један део чувене медицинске књиге «Канон о унутрашњем, Жутог Цара» (Хуанг Ди Неи Јинг), објављене за време владавине династије Хан (206-24 г. п.н.е), такође има део посвећен ћигунгу. Међутим, међу мајсторима који су чувари традиције, постоји основано веровање да су енергетски систем тела и његову везу са природом открили мудраци старих цивилизација у стању дубоке медитације, развијањем способности коју данас зовемо ’’екстрасензорна перцепција’’. Најбољи доказ за то је да и данас, као и некад, практичари развијају прецизан осећај кретања ћиа кроз енергетски систем. Хиљадугодишњим развојем полако се искристалисао метод ћигунга, као део традиционалне кинеске медицине. Један од њихових суштинских увида је да постоји природна потреба живог организма да се препуштањем природном току животне силе улази у стање физиолошког, менталног и емоционалног мира, где долази до обнављања и уравнотежавања енергетског система. Управо је то основни ћигунг. Ако особа свесно препозна позив природе за овим препуштањем и задржи свесност док борави у овом стању, ток ћи-а се значајно појачава, а еволуција особе се убрзава. Овде се открива једна од улога посебног дара који поседујемо – свесност. Могућност да значајно повећамо ћи у енергетским каналима нас приближава идеалу остваривања потпуних потенцијала које нам је природа подарила. Једна од фаза ове еволуције је и постизање и одржавање здравља и квалитета живљења. Људи у раном детињству природно имају довољно енергије, а након тога се услед неправилности у стилу живота (нарочито исхрани), интензивног развоја менталних функција, неприродних социјалних притисака и услед буђења сексуалности и сексуалних хормона у пубертету, губи доста ћи - енергије. Све то брзо исцрпљује енергетски систем, енегетски канали почињу да се затварају, а способност препуштања току животне силе бива блокирана. Када дође до мањка ћи-а у организму, да би заштитио виталне функције, организам повлачи ћи из оних делова тела који су по посебној логици природе од мање виталне важности. Због смањења енергије у тим ткивима она убрзано почињу да пропадају и постају зоне слабости где лако долази до болести. Ћигунг окреће овај процес уназад. Данас се за ћигунг може рећи да је кључни везивни елемент који прожима и даје животност целокупној древној источњачкој култури. Сам израз ’’ћигунг (qigong)’’ значи ’’рад на унутрашњој енергији’’.У литератури се могу наћи различите поделе ћигунга које су само условне. Постоји таоистички, будистички, борилачки и медицински ћигунг. Медицински ћигунг се посебно истиче тек последњих 500 година, а 50 година уназад научници широм света покушавају да одгонетну који су принципи деловања. Тачније, може се говорити само о медицинском деловању ћигунга, а не о посебном методу. Друга подела која се често користи је према начину извођења одређених поступака, и онда се ради о статичком и динамичком ћигунгу, као и њиховим варијацијама. У статичком облику заузима се одређена позиција, без даљих покрета у току извођења одређених дисајних и менталних поступака, и то су примарне методе у ћигунгу. Широко распрострањено мишљење лаика је да је ћигунг пре свега телесно вежбање, праћено дисањем и одређеним менталним процесима. Код динамичког вежбања изводе се одређени покрети или самомасажа у складу са дисањем и одређеним менталним процесима. Таи ђи ћуан је у основи јако напредни динамички ћигунг. Медицинску употребу ћигунга карактеришу два доминантна метода: самоконтролишућа-ауто терапија, где пацијент добија од ћигунг стручњака одређену вежбу и изводи је сам под контролом и Ваићи лиаофа ћигунг, који се данас често преводи као излазећи-ћи, што је у ствари кинески назив за преношење ћи-а (биоенергије) на оболелу особу са циљем подстицања њеног организма на опоравак уравнотежењем енергије у меридијанима.