У природи постоје благотворни утицаји, али и они који штетно делују на живот и здравље људи. Током еволуције човек је био изложен земаљским и космичким утицајима, тако да се на неке од њих делимично адаптирао. Међутим, технолошко-технички напредак је довео и до низа нових штетних утицаја, па вртоглави раст патогености и неравнотеже човек својом еволуцијом не може више да прати, и то је оно што угрожава његову биолошку егзистенцију. Предмет овог кратког приказа су техничка нејонизујућа зрачења, природна геопатогена и космотелурска зрачења, као и методе њихове детекције. У свету су утицаји нејонизујућих зрачења препознати тек од 1975. године, када је амерички научник Роберт Бејкер указао на њихову штетност по здравље (фреквенција од неколико Hz до 300 GHz, која су последица техничких извора и налазе се свуда око нас). У циљу мерења нејонизујућих штетних зрачења последњих неколико година на светском тржишту се појавио велики број, како професионалних комплета инструмената, тако и појединачних мерних инструмената и индикатора. Ови инструменти детектују фреквенцију, интензитет и смер долазећег зрачења. Међутим, осетљивост ових мерних инструмената, посебно при мерењу врло малих сигнала, још увек значајно заостаје за радиестезијском сензибилношћу код субјективне методе детекције, на пример, геопатогених зрачења, због разлике у димензијама основног сензора. Код инструмената површинске димензије ових сензора су ~ 4-5 cm², док су код човека основни сензори акупунктурне меридијанске контуре површине ~ 1 m2. Ипак, онога дана када се буду примењивали биосензори као основни сензори мерних инструмената и када осетљивост ових инструмената буде бар за три реда величине већа, ова оспоравања радиестезије и дилеме око ње ће престати. Природни геопатогени утицаји настају од протока подземних вода, минерала, руда, геолошких раселина итд, а космотелурска зрачења настају као интеракција космичких зрачења и утицаја планете Земље. Тако су емпиријски систематизоване Хартманове, Керијеве и Шнајдерове мреже, Бенкеров кубични систем, Витманова магнетска поља итд. Већ су најстарије културе имале свест о томе да је препознавање, истицање и детекција таквих патогених утицаја услов здравља и виталности човека, животињског и биљног света. Прво службено признање ове области је било 1627. године у Француској, а 1929. године је усвојен назив радиестезија. Модерна радиестезија покушава да искуством стечено старо знање обухвати теоријски, да створи методологију за практично овладавање геопатијом, унапреди локализацију штетних утицаја, да их систематизује, изучава и нађе адекватно решење за превентивно ублажавање њиховог патогеног дејства, обезбеђујући здраву животну средину. Др Peure Obering, инжењер Siegfried Wittman, др  Manfred Curru, др Ernst Hartmann су истраживачи ових зрачења и њиховог дејства на биолошке системе. Мерењима су доказали да особа изложена патогеном утицају има промене у пулсу, крвном притиску, електричном отпору коже, вредност pH крви му опада - дакле изразите биофизичке промене и да је 90% болесника који су дуже од 4-5 год. били изложени патогеним утицајима оболевали од канцера на органу или делу тела који је изложен патогеном утицају. Детекција патогених утицаја се врши на два начина: субјективним и објективним мерењима, мада је идеално комбиновати обе методе. На основу добијених резултата се израђује биоекспертиза, процењује и одређује обим и правац интервенције у простору и/или даје предлог намене простора. Циљ детекције простора јесте проналажење узрока који доводе до поремећаја и проналажења начина успостављања равнотеже између човека и простора. Детекција и анализа још неизграђеног простора омогућује урбанистима да на најповољнијим локацијама планирају стамбену изградњу,  вртиће и болнице, а на мање погодним тржне центре, радионице, гараже, паркинг просторе итд. „Лечење” геопатогеног стреса може се извршити трансформацијом (мењањем њиховог правца, фреквенције или амплитуде), преусмерењем (пресецање, преусмеравање или одвођење), апсорпцијом (постављање материјала који су способни да апсорбују штетност извесних утицаја) или потискивањем (стварањем неутралног или позитивног поља које је у стању да потисне патогено поље) штетних утицаја, а после тога интензивирањем постојећих или стварањем нових позитивних утицаја. Биоекспертиза и процена квалитета, као и енергетско-еколошка обрада простора допринеле би не само здравственој превенцији, већ и креирању здраве животне средине. Све док се ове чињенице занемарују, не може се говорити о поштовању људског права на адекватну животну средину.