Енергетска терапија, која је познатија под називом биоенергетска терапија, је још увек суочена са низом проблема, који проистичу из чињенице да не постоје јасно дефинисане и емпиријски на задовољавајући начин верификоване терапијске процедуре, а то важи и за терапијска средства којима се она користи. У том смислу гледано, она је чисто алтернативна терапија, јер се још увек није нашло неко медицинско прихватљиво и доказиво објашњење начина њеног деловања на пацијента и карактера међуделовања терапеута и пацијента. Узрок овоме је вероватно и чињеница да терапеут у енергетској терапији има двојаку улогу: он контролише ток терапије, али је истовремено и терапеутско средство које се у њој користи. Наиме, за разлику од осталих алтернативних терапија, где је улога терапеута да одабере терапијска средства, одреди терапијски поступак, омогући његово одвијање и прати га, код енергетске терапије терапеут је једино терапијско средство, а терапијска поступак је заснован на његовом, засад, непотпуно спознатом деловању на пацијента. У ситуацији где не постоје јасно дефинисане и емпиријски на задовољавајући начин верификоване терапијске процедуре, при чему сваки терапеут користи неку своју процедуру, нужна је емпиријска верификација делотворности сваког терапеута, који се бави енергетском терапијом. Наравно, таква верификација може бити валидна само ако је реч о релевантном броју пацијената, чије се здравствено стање током енергетске терапије прати у медицинским установама. Уколико би се све овакве верификације обављале у једној наменски одређеној медицинској установи, могло би се доћи до података, који би омогућили заснивање медицински верификованих енергетских терапијских процедура. Поред наведених проблема са којима је енергетска терапија суочена, непорецив је значај њених бројних медицинских регистрованих и верификованих резултата, који се односе на ефекте саме терапије, али и на нека партикуларна својства самих енерго-терапеута. Полазећи од њих, могу се издвојити два основна типа енергетске терапије. Контактна енергетска терапија (touch healing) обавља се тако што терапеут полаже руке на одређене делове пацијентовог тела чиме, како се сматра, преноси своју биоенергију у пацијента и омогућава успостављање енергијског баланса у његовом организму. Успостављање овог баланса, који, како се сматра, је индикатор излечења, је основни циљ свих енергетских терапија. Бесконтактна енергетска терапија (distant healing), чији је циљ такође успостављање енергијског баланса у пацијентовом организму, обавља се без директног контакта терапеута са пацијентом. Шта више, постоје успешни медицински верификовани случајеви овакве терапије, где је терапеут био и стотинама километара удаљен од пацијента на коме обавља терапију. Ови случајеви, који несумњиво указују да није реч о преносу енергије са терапеута на пацијента, него о њиховој резонантној интеракцији.