Породични распоред је почетком осамдесетих година прошлог века, под утицајем групне динамике, прималне терапије, трансакционе анализе и различитих облика хипнотерапије, развио и, прилагодивши га савременом терапеутском приступу, методолошки уоквирио немачки психотерапеут, филозоф, теолог и педагог Берт Хелингер. Успешно се примењује на свим континентима, а поред назива „Familienaufstellung “ познат је и под терминима „Order of Love“, „Constellation Work “ или „Hellinger-Wоrk“. Централно место у раду имају породица и односи између чланова породице. Ми у себи не носимо само наслеђени облик носа, боју очију или облик стопала, већ и све емоције које су искусили не само наши родитељи, него и сви наши преци. То се посебно односи на снажне емоције, поготово оне трауматичне. Породични распоред помаже нам да превазиђемо тај проблем, обухватајући како оно трансперсонално које нам је познато, тако и унутрашње душевне домене и односе унутар породице и социјалне средине. Овај поступак истовремено превазилази границе личног и омогућава увид у трансгенерацијске динамике и њихов актуелни утицај на појединца. Спознаја тих динамика посредством такозваног колективног памћења, омогућава нам увид у дубинску повезаност и смисао односа и доводи до напретка и разрешења, оздрављења и побољшања квалитета здравственог стања и живљења уопште. Породични распоред не бави се само површином симптома, већ трага за њиховим коренима и проблеме решава на много дубљем нивоу, на којем су симптоми и настали. Репрезентативни осећај је један од најбитнијих елемената у раду Породичног рапореда. То је једна од основних људских способности, којом се на телесном и осећајном нивоу могу доживети искуства и осећања других људи и имати спознаја и „знање“ о њима, иако пре тога нису биле добијене никакве когнитивне информације о томе. Бити „медијум“ за искуства других људи је способност човека која има своје корене у прапочецима људског постојања и представља, дакле, једно од најстаријих „знања“ људске врсте. То такозвано „поље знања“, у природним наукама познато и као „Морфогенетско поље“ (Руперт Шелдрејк), својим искуственим садржајима духовног енергетско-информативног поља практично одсликава енергетско стање у оквиру (породичног) система, с делотворним исцелитељским потенцајалима. Терапија се проводи индивидуално или у групи, пред којом појединац у свега неколико реченица износи симптоме који га онемогућавају и сметају му у животу. Оно што овај метод чини специфичним јесте то што клијент међу људима присутним у групи бира, по личном осећају, по једног представника за сваког кључног члана своје породице: оца, мајку, брата, сестру и, на пример, старије и млађе дете. Клијент бира представника и за самог себе, а након што направи почетни распоред чланова породице, седне са стране и посматра шта се догађа. Пред очима присутних почиње да се открива мрежа осећања, сензација, доживљаја, узајамних емоција, разних стања, тајни, баријера, блокада, коалиција, противкоалиција, свега онога што заправо чини скривену динамику једне породице. Представници чланова породице убрзо почињу да се понашају као и сами чланови те породице, осећају њихова унутрашња стања, понекад чак изговарају реченице карактеристичне за особе које тренутно представљају. Дакле, дају информације о дубинској, често скривеној динамици односа у породици, упућујући својим понашањем на некога ко је на пример, неправедно искључен, коме је насилно ускраћено право на припадност породици. Њихово поновно укључивање – на енергетском нивоу – у породични систем доводи до помирења на једном дубљем степену. Рад у пољу Породичног распореда оријентисан је ка разрешењу и подвргава се природним порецима и законитостима који делују унутар породице или система, дакле, фактичким категоријама без обзира на постојеће моралне кодексе. Повреда тих законитости може да доведе до тешких патњи и болести, а њихово поновно успостављање до исцељења. Подвргавањем тим природним законитостима и препуштањем енергетским процесима у служби живота досеже се до љубави, која је одлучујућа и носећа снага породице.