Реч хиропрактика потиче од две старогрчке речи χειρ (хеир) што значи рука и πρασσω (прасо) што значи радити. Заједно оне означавају лечење рукама. Но свако лечење рукама није хиропрактика. Хиропрактика је основана у Америци 1895. године и представља јединиствени систем знања, дијагностике и лечења који се на исти начин практикује свуда у свету. Она представља спој филозофије, науке и уметности, примењен у начину корекције кичме и решавању проблема везаних за скелетно-мишићни систем. Због своје сличности за званичном медицином, по образовању које траје 4 године и по томе како користи званичне процедуре медицинског прегледа и дијагностике за нервно-мишићно-скелетне проблеме (рентген, MRI, CT, ЕМG и друге), многи хиропрактику виде као саставни део медицинског третмана и називају је „хирургијом без скалпера“. Она у сваком слушају јесте одлична допуна медицинском начину лечења неуро-скелетно-мишићних проблема и изврстан систем њихове превентиве. Хиропрактика је данас позната у свету као најефикаснији, најекономичнији и од стране пацијената најомиљенији начин отклањања болова, пре свега у леђима и врату, без обзира да ли се радило о акутном болу (дискус хернији) или хроничном болу у леђима и врату (као последици спондилозе). Она је позната и по својој успешности у отклањању главобоља, вртоглавица, болова и трњења у рамену и руци (као последицама поремећаја вратне кичме), спортских повреда, фибромиалгије и многих других поремећаја везаних за мишићни и скелетни систем. По систематизованом знању, по стандардизованом савременом начину дијагностиковања неуро-скелетно-мишићних проблема, по дубљем схватању начина њихове интегралне повезаности, као и прецизности – безболности и безопасности своје корекције, хиропрактика се данас издваја, међу другим мануелним облицима терапије. Свој примат као најразвијенији и најраспрострањенији облик механо терапије данас у свету она дугује високом нивоу стручности и безбедности својих метода корекције и као таква призната је у свету од стране Светске здравствене организације (СЗО) и бројних пацијената којима служи у скоро 90 земаља. СЗО данас инзтезивно ради на интеграцији хиропрактике, као комплементарне методе лечења, са званичном медицином.