Почетна страна    |    Мапа сајта    |    Контакт    |    RSS  rss
Датум:
Језик:
СрпскиEnglish


Напредна претрага
Са подацима од: 14.04.2009.

ТРАДИЦИОНАЛНА (КОМПЛЕМЕНТАРНА И АЛТЕРНАТИВНА) МЕДИЦИНА

                                                                                                                                                                                                                                     
 ПочетнаУ развијеним земљамаРазвојни пут Систематизација метода
Преглед метода у Србији




Развојни пут традиционалне медицине




У развијеним земљама, током миленијумске транзиције, алтернативна медицина је попримила квалитете посебног ентитета, са сопственим институцијама, признатим од стране  грађана, власти и јавности уопште  (1).

До овог јавног, политичког и економског уважавање алтернативне медицине дошло је из више разлога.

На општем плану, у питању је била транзиција из индустријског у постиндустријско друштво. Што се тиче здравља, у оквиру ове транзиције дошло је до парадокса  - до развоја здравог а у исто време све болеснијег друштва, односно друштва чији су припадници са једне стране били готово опсесивно обузети здрављем и радном способоношћу, док  је са друге стране било све више хронично болесних. Овај је парадокс дорпинео ширењу увида да спектакулрано спасавање путем високе технологије није довољно,  уз паралелно ширење незадовољства због  механичког и безличног приступа модерне медицине  (2).

Поред тога, све већи развој индустрије услуга омогућио је онима на повољним позицијама да изграде успешне каријере и развију стилове живота  који су омогућавали  веће обраћање пажње на здравље (3). Тако се и развила једна  специфична популациона група. То су пре свега били  људи окренути промени свога животног стила, са високим образовањем,  средњих година,  вишег социјално економског статуса, заинтересовани за питања екологије и за холистички поглед на свет. Они су били први прави корисници алтернативне медицине, привучени њеним потенцијалима за унапређење здравља и њеним неинвазивним терапијама (4).

У другој широкој групи заинтересованих корисника алтернативне медицине били су они  који су трагали за неким другачијим приступом лечењу. Ту су најпре били људи са дугорочним хроничним болестима. Затим   они  који су имали аверзију према званичној медицини због њене изразите инвазивности и ризичних третмана. А онда и они који су имали неодређене тегобе, повезане са стресом, услед проблема свакодневног живота и социјалних криза, за које модрна медицина такође није  имала адекватан одговор (5).

Број корисника алтернативне медицине је нарочито почео да се увећава када  се рашчуло како су алтернативне терапије довеле до побољшања тамо где  званичлна медицина  није имала успеха (6).

Интересовање за алтернативну медицину се, затим, још већма развило и услед понашања алтернативних терапеута. Наиме, пацијенти су били задовољни  тиме што је њихов однос са алтернативним  терапеутима био заснован на отвореном,  холистичком и партнерском приступу, за разлику од односа са терапеутима званичне медицине где су доминирале тешкоће у комуникацији и недовољна заинтересованост за пацијента (7).

Даљем порасту интересовања за алтернативну медицину допринео је и конзумеризам (8).  Људи су, једноставно, потрошачку навику да бирају робу расположиву на тржишту и да мењају производе и произвођаче почели да примењују и приликом задовољавања својих здравствених потреба.

Из неколико разлога, такође, алтернативну медицину су све више прихватали и лекари, као и други  посленици званичне медицине. Најпре, њихови су пацијенти желели алтернативне третмане. Важан разлог за прихватање алтернативних терапија, уз то, било је и незадовољство биомедицинским моделом као и официјелним здравственим системом. Неки здравствени посленици су опет, пошто  се стање њихових пацијената није поправљало официјелним методима, трагали за неким другим решењима. Неки су били заинтересовани за додатно образовање, а неки и за економске потенцијале  алтернативне медицине и потенцијално лукративно тржиште  (9).

Наравно, у временима када је због високих трошкова почело чак да се размишља и о рационисању  здравствене заштите (10),  још један разлог за повећано коришћење алтернативних терапија била је и њихова делотворност уз ниске оперативне трошкове. Најпознатије истраживање којим је показано да се применом алтернативних терапија могу уштедети значајна средства била је Гластонбурy студија. Ова студија је трајала три године (1994-1997), а њоме је било укључено 600 пацијената (17% од укупне популације) од којих је 71% имао дугорочна хронична обољења. Сви су они, по обраћању своме лекару, бивали упућивани у посебно успостављену службу алтернативне медицине. Праћењем ових пацијената установљено је да знатно мање  користе друге здравствене услуге у вези тегоба због којих су се обратили лекару. Нарочито је било дошло до значајних смањења коришења здравствених услуга у групи ранијих највећих корисника. Посете лекару опште медицине пале су на једну трећину. Још изразитије је било смањење броја рецепата, такође у групи најизразитијих корисника. До сличних смањења дошло је и код упута на специјалистичке прегледе, упута на лабораторијске анализе, као и у случају упућивања на друге видове здравствене заштите у вези са релевантним проблемом. Уз то, према исказима пацијената у 85% случајева је дошло до значајног или делимичног побољшања здравственог стања. Сами алтернативни терапеути, пак,  известили су да је код 11% пацијената дошло до знатног побољшања или до излечења, док се код 57% стање побољшало (11).

До сличних резултата се, иначе, дошло и при коришћењу алтернативне медицине у случају посебнох нозолошких ентитета, као што су  кардиоваскуларне болести (12), бол у леђима (13),  бол разног порекла (14), реуматоидног артрита  (15).

Утемељивању и ширењу алтернативне медицине допринео је  и њен институционални развој, односно увођење  институција парлелних са институцијама званичне медицине. Основани су, тако, међународни  научни часописи посвећени алтернативној медицини, као и национални центри попут «Фоундатион фор Интегратед медицине» у Великој Британији и «Натионал Центер фор Алтернативе Медицине» у САД. У Немачкој затим,  Комисија Е, иначе званична владина агенција рутински обавештава све лекаре о исходима истраживања која се односе на биљне препарате. У Кохренову библиотеку  медицине засноване на доказима, даље,  улази преко 4000 клиничких експеримената о делотворности алтернативних терапија. Медицински факултети уводе предмете посвећене алтернативним терапијама, а утврђује се и да су тужбе против алтернативних терапеута далеко ређе и са далеко мањим оштећењима него што је то случај код  тужби због којих се суди терапеутима званилне медицине (16).

Наравно, алтернативна медицина никада не би била у толико позната и прихваћена без Wорлд Wиде Wеб-а. Наиме, готово свака специфична информација која је доступна на интернету рутински укључује и понуде алтернативне медицине  а поједини алтернативни  сајтови као «Аск Др. Wеил» имају преко 90.000 удара дневно.
 
Вук Стамболовић
 
Референце:
 
 
  1. Legal Status of Traditional Medicine and Complementary/Alternative Medicine, World Health Organization, Geneva, 2002.
  2. Стамболовић В., Здравље у заједници, у Драгићевић Шешић М., Јавна и културна политика, Магна Агенда, Београд, 2002, стр. 93-113.
  3. Graham H., Building an inter-disciplinary science of health inequalities: the example of life course research, Social Science & Medicine, 2002. 55: 2005-2016.
  4. Astin J., Why PatientsUse Alternative Medicine? An Empirical Study, Journal of the American Medical Association, 1998. 279: 1548-1553.
  5. Vincent C., Furnham A., Why do patients turn to complementary medicine? An empirical study, British Journal of Clinical Psychology, 1996. 35: 37-48; Blais R., Maiga A., Aboubacar A.,How different are users  and non-users  of alternative medicine?, Canadian Journal of PublicHealth, 1997. 88:159-162; Wolsko P., Ware L., Kutner J., Chen.Tan L., Albertson G., CyrL., Schilling L., Anderson R.J.,  Alternative/Complememntary medicine: Wider usage than accepted, The Journal of Alternative and Complementary Medicine, 2000. 6:321-326; Kelner M., Wellman B., Health care and consumer choice: Medical and  alternative therapies, Social Science  & Medicine, 1997a, 45: 203-212.
  6. Furham A., Kirkcaldy B., The health beliefs and behaviours of orthodox and complementary medicine clients, British Journal of Clinical Psychology, 1996. 35: 49-61.; McGregor K.J., Peay E.R., The choice of alternative therapy for health care: Testing some propositions, Social Science & Medicine, 1996, 43: 1317-1327.
  7. Eskinazi D. P.,  Factors that shape alternative medicine: Policy perspectives, Journal of the American Medical Association, 1998. 280: 1621-1623.; Hsieh M,- O., Kagle J.D., Understanding patient satisfaction and dissatisfaction with health care, Health & Social Work, 1991. 16: 281-290.; Furnham A., Bhgarath R., A comparison of health beliefs  and behaviours of clients of orthodox and complementary medicine, British Journal of Clinical Psychology, 1993. 32: 237-246.
  8. Fabrega H. Jr., Evolution of Sickness and Healing, University of California Press, Berkeley, 1999. str. 138.
  9. Ruedy J., Kaufman M.D., MacLeod H., Alternative and Complementary Medicine in Canadian MedSchools: A Survey, Canadian Medical Association Journal, 1999. 160: 816-817.
  10. Hunter D.J., Desperately seaking solutions, Longman, London and New York,  1997.
  11. Peters D., Chaitow L., Harris G., Morrison S., op. cit. Str. 138-142.
  12. Монтани М., Новак И., Миклић., Клинички и економски учинци хомеопатског лијечења ангине пекторис, Квалитетна сурадња за здравијег човјека, Хрватско удружење за природну, енергетску и духовну медицину, Загреб 2001.
  13. Meade T.W., Dzer S., Browne W., Frank A.O.,  Randomized comparison of chiropractic and hospital outpatient management for low back pain: Results from extended follow up, british Medical Journal, 1995. 311: 349-351.
  14. Lindal S., Is acupuncture for pain relief in general practice cost-effective? Acupuncture in Medicine, 1999. 17: 97-100.
  15. Safety Effectiveness and Cost Effectiveness in Naturopathic Medicine, Americanm Association of Naturopathic physicians, 1991. sit: International Journal of  Alternative & Complementary Medicine, 1992. 6: 6-8.
  16. Zollman C., Vickers A., ABC of complementary medicine: What is complementary medicine?, British Medical Journal, 1999. 319: 693-696.