Јога је учење обавијено велом далеке прошлости. Први докази о њеном постојању налазе се у археолошким ископинама откривеним у рушевинама древних градова Харапа и Мохенђо Даро, на територији данашњег Пакистана, и чија се старост процењује на око 4500 година. Први писани текст посвећен јоги је Јога сутре, или Изреке о јоги. Написао га је или сакупио мудрац Патанђали пре 2500 година, поставивши темеље јогичке дисциплине и принципе њеног вежбања. Јога оплемењује и витализује све нивое човековог постојања. Тело сматра грубљом кристализацијом претходно створене менталне имагинације и својим техникама постепено ''продуховљује'' тај најгрубљи ниво нашег постојања. Процес ''освешћивања'' не завршава се на телу, већ иде даље и обухвата све суптилније нивое нашег бића, од енергетског и ментално-осећајног до психичког, постепено их доводећи у складан однос. Тело су кочије, чула су коњи, чулни објекти су путеви, ум су узде, интелигенција је кочијаш, Сопство је путник. Мудар човек зна да је његово право ''Ја'' – Сопство, самоиспуњено и самодовољно онда када је уједињено са телом, чулима и умом (Стара изрека из Упанишада). То стање јединства зове се јога. Реч ''Јога'', настала је од санскритског корена - ''Јуџ'', што значи – ''ујединити''. Бити сједињен са самим Собом, значи постићи динамичку хармонију у себи, што доводи до унутрашњег спокојства. Иако је јога настала као практична духовна дисциплина намењена самореализацији, због свог холистичког приступа последњих деценија се афирмисала, првенствено на Западу, као превентивна, терапеутска, антистресна метода вежбања. Навешћемо десет разлога за бављење јогом. Ову листу, засновану на клиничким испитивањима тимова лекара који су се бавили профилактичким и терапеутским вредностима јоге, саставила је и објавила вероватно до сада најзначајнија асоцијација учитеља јоге у свету, ''Yoga Alliance “ (www.yogaalliance.org).

1. Ослобађа од стреса: Јога ослобађа физичких последица стреса који се наталожио у телу: путем релаксације и смањења нивоа кортизола – хормона стреса.
2. Боље дисање: Јога нас учи да правилно дишемо. Лагано и дубоко дисање поспешује виталност и функцију плућа, и олакшава опуштање глатких мишића.
3. Гипкост: Јога даје гипко тело, већу покретљивост, усклађеност покрета, и смањује болове у зглобовима.
4. Даје снагу: Јога положаји – асане, активирају сваки мишић, и на тај начин јачају цело тело. Такође, смањују мишићну тензију и повећавају снагу мишића (релативна мишићна снага).
5. Регулише телесну тежину: Чак и веома лаке вежбе утичу на ниво кортизола у телу, брже се сагорева вишак калорија и редукује нагомилани стрес, што поспешује смањење телесне тежине. Јога подстиче здрав начин исхране, помаже у стварању здравих навика и самопоуздања.
6. Поспешује циркулацију: Подстиче циркулацију крви и повећава оксигенацију ћелија у организму.
7. Кардиоваскуларна побољшања: Лаке вежбе јоге могу побољшати кардиоваскуларне функције смањењем броја откуцаја срца, повећањем анаеробне издржљивости, као и повећањем нивоа кисеоника који се јогичким техникама дисања уноси у тело.
8. Боље држање тела: Јога поправља и исправља неправилно држање тела, док стојимо, ходамо или седимо, што ослобађа тензије и непријатности.
9. Развија осећај садашњег тренутка: Свеснији смо себе и онога шта се дешава у нама, као и своје околине. На тај начин јога нас оспособљава да правилно реагујемо на стресне ситуације у животу. Омогућава нам бољу координацију и брзину реакција и поспешује меморију.