Шиацу је вештина која долази из Јапана. То је облик физиотерапије која користи посебне начине притиска на одређене делове тела у циљу уравнотежења телесне енергије и побољшања здравља . Ова вештина је добила име на прелазу 19. у 20. век, мада јој корени сежу у јако далеку прошлост , на саме почетке развоја традиционалне медицине далеког истока . Више од 4000 година практичног искуства у свакодневној примени само су потврда њене вредности . Иако сам назив шиацу, на јапанском језику значи притисак прста, ова метода подразумева комбинацију многих техника, попут истезања, рад на принципу полуге, усмеравање тежине на различите делове тела пацијента , у циљу постизања боље хармоније енергије, циркулације и флексибилности. Зато се сама реч шиацу сматра генеричким називом многобројних техника , које имају један заједнички принцип. То је веровање у постојање животне виталне енергије, у Јапану познатије као Ки енергија, која посебним каналима или меридијанима тече кроз цело тело узајамно повезујући све органе, ткива, као и психофизичке функције. Сваки енергетски меридијан је према теорији орјенталне медицине повезан са одговарајућим органом и контролише читав низ функција у телу. Та енергија, Ки (или Qi) се може “дотакнути” на посебним тачкама на меридијанском току, које су у Јапану познатије као тсубои. Комплетно разумевање феномена здравља се према теоријама Оријенталне медицине тумачи првенствено као стање потпуне равнотеже тока енергије у телу човека . То такође захтева и хармоничан однос између енергије тела и његовог окружења . Самим тим се појава болести објашњава као последица нарушавања те равнотеже .У здравом стању, у организму је све уравнотежено, па енергија самим тим потпуно глатко тече кроз меридијане, складно повезујући све органе, ткива и функције . Али када је организам ослабљен због неумереног начина живота, емоционалног стреса или некакве повреде, јављају се проблеми у току енергије. На неким местима је слабија или готово потпуно блокирана , док је на другим деловима тела исувише јака . То доводи до појаве низа тегоба , попут различитих облика алергија , прехлада , несанице , стомачних тегоба, проблема са пражњењем црева , са депресивним стањима , необјашњивим изливима беса или страха , неуобичајеним епизодама лупања срца, осећаја стезања у грлу или грудима, различитим болним синдромима и стањима укочености појединих делова тела . У свим таквим стањима шиацу је једна од метода за решавање проблема. Данас то више није метода лечења која је везана само за далеки исток , одакле је потекла . Шиацу , као посебна вештина енергетског уравнотежења, може јако пуно помоћи у решавању читавог низа здравствених тегоба , било као једна од саставних метода лечења код сложенијих болести , или пак као метода избора код оних у почетној фази. Многи врхунски медицински и рехабилитациони центри у свету данас све чешће користе и шиацу као део терапије одређених болести , или је саветују као једну од могућих метода превенције. Шиацу је у исто време и идеални кућни лек. То је техника која не примењује никакве грубе интервенције, већ само усклађује енергију тела чиме се подстиче његово самоизлечење.