Макробиотика је стил живота чији је циљ свеобухватно здравље, а постиже се уравнотежењем биолошког, ментално-емотивног и духовног бића, у складу са природном средином и природним законима. Појам макробиотика изведен је од грчих речи macros (велики, дуг) и bios (живот) и познат је још од Хипократа. Макробиотички покрет се развио у XX веку највише захваљујући раду Јапанаца Жоржа Осаве и Мичиа Кушија. Макробиотика је од фундаменталног значаја за превенцију, али је и терапијски приступ за многа обољења. Овакав холистички (целовити) систем лечења омогућава успостављање биохемијске и енергетске равнотеже на свим нивоима у организму, што доводи до максималне активације природних механизама самоодбране и репарације. У оквиру терапијске макробиотике користи се Оријентална дијагностика (базирана на физиогномијској и ткзв. дијагностици очитавања тела) којом се одређује стање енергије меридијана и органа по теорији JИН и JАНГ и теорији пет елемената преузетој из традиционалне кинске медицине (увек се узима у обзир и дијагностика конвенционалне медицине). Макробиотичко лечење спроводи се енергетски уравнотеженом целовитом исхраном, базираној на интегралним житарицама, поврћу, махунаркама, воћу, алгама, коштуњавим плодовима, семенкама, и мањој количини намирница животињског порекла (претежно рибе). Потребно је стручно одредити правилан избор и начин припреме хране, лековитих напитака и спољних третмана у виду облога и купки. Осим исхране, препоручује се редовна физичка активност, вежбање и масаже са циљем активације животне енергије (До Ин, Ћи Гунг, јога, шиацу терапија и слично), учење правилног дисања, лична психолошка и духовна хигијена (путем дубоке релаксације, креативне визуелизације и успостављањем позитивних мотива), као и адаптација на животне околности развојем емоција љубави и поштовања према свету у коме живимо. Применом макробиотичког лечења најбољи резултати могу се очекивати код свих обољења у којима су неправилна исхрана и неправилан стил живота фактори ризика за настанак обољења (гојазност и све болести које настају услед прекомерне телесне масе, кардиоваскуларне болести и њихове компликације, стечени диабетес, и друга хронична обољења разних органских система). У лакшим случајевима макробиотика може бити једина метода лечења, док се у већини случајева тежих обољења примењује интегративно, тј. са још неком терапијском методом конвенционалне или традиционалне медицине, с обзиром да може довести до значајног олакшавања тегоба. Код канцера је макробиотичко лечење показало широки спектар исхода - од минималних резултата, до продужења живота или чак потпуног повлачења болести. Стручњаци  Центра за интегративну медицину Медицинског факултета у Бостону мишњења су да се да се правилно примењени макробиотички приступ може прихватити као комплементаран у лечењу канцера.