Хиропрактичар George Goodheart је давне 1965. поставио нови приступ за решење рецидива при намештању кичме. Тако је настала метода Примењене кинезиологије, која се с временом развила у бројне облике. Основа ове методе је повезаност мишића, акупунктурних меридијана, органа и бројних рефлексолошких тачака и подручја на телу. Користећи мануално тестирање мишића, познато у клиничкој физиотерапији, добија се увид у целокупно стање организма.

Све целовите методе, у које спада и Примењена кинезиологија, баве се особом, а не проблемом дела тела или психе – болешћу. Не губећи ову ограду из вида могу се очекивати повољни резултати:

• Код поремећаја циркулације крви и већине проблема везаних уз то, као што су главобоље, хладне ноге и руке, опоравак повређених делова тела итд.
• Kод проблема са нервним системом, утрнулости, смањене покретљивости, повреда, разних поремећаја у неуролошкој организацији и сл.
• Kод проблема у циркулацији лимфе, излучивању штетних материја из организма, смањеном имунитету...
• Код лошег држања тела и с тим повезаних проблема с кичмом
• Код емоционалних проблема који нису попримили изразито патолошки облик
• При откривању осетљивости на одређену храну, а делом и у случају алергија.

Балансирањем животне енергије, нервног, циркулаторног и лимфног система, своје исхране, држања тела и емоционалног/психичког живота створиће се повољни услови за оздрављење појединих органа или складан рад жлезда са унутрашњим лучењем.

У телу човека има 327 парних и два непарна мишића. Мишићним тестовима чита се телесни језик и могло би се рећи да је сваки тест други знак тог језика. Са 14 знакова много се тога може изразити, но свакако се много више може са свим знаковима тог језика.

Технике методе примењене кинезиологије деле се у четири врсте.

У прву се убрајају технике за самопомоћ. То су једноставне вежбе којима се може за минут-два на дан јачати властита животна енергија.

Техникама за јачање, најпре мануалним тестирањем мишића, проналазимо слабе делове и подручја у организму, а затим их јачамо помоћу неуролимфних рефлексних тачака и подручја, неуроваскуларних рефлексних тачака, енергетског стимулисања акупунктурних меридијана, и специфичном масажом сензорних органа у мишићима.

Помоћу техника за балансирање може се открити вишак или мањак животне енергије те преко рефлексних путева деловати на главни узрок неравнотеже и балансирати цео организам.

У помоћне технике убрајамо оне које нам омогућавају да се и у посебним околностима тестирају мишићи, осигурају поузданији резултати, лакше тестирају рефлексна подручја која се налазе на мање приступачним или осетљивијим местима.