Упутство како се треба понашати у случају сусрета са змијама у поплављеном подручју

У поплавном подручју се претежно могу сусрести врсте змија које су својим начином живота везане за воду. То су у највећем броју случајева рибарице (Natrix tessellata) и белоушке (Natrix natrix), али се и на поплављеним деловима поља могу сусрести и смукови и то најчешће степски смук (Dolichophis caspius), и шумски смук (Zamenis longissimus). Оно што је заједничко свим овим врстама је да могу бити изузетно великих димензија чак 1,5 па и 2 метра, али такође, заједничко им је да су неотровне и потпуно безопасне.

Oтровнице које насељавају наше подручје, претежно нису настањене на овим поплавама захваћеним просторима, међутим, није немогуће да се понека сусретне, али и ове змије, као и остале врсте животиња, поплавом су потеране из својих склоништа и у потрази су за сувим копном. Змије не преносе никакве болести, него својим начином живота и исхраном, помажу сузбијању епидемија и заразних болести (смукови се рецимо хране пацовима и осталим глодарима).

Уколико би се наишло на неку од змија, у поплављеним подручјима, довољно је ослободити јој пролаз и пустити да прође или је једноставно одгурнути неким штапом.

Неотровне змије (белоушке, рибарице и смукови) само се у крајњој нужди "бране уједањем", које је потпуно безопасно, док у највећем броју случајева беже. Чак и ако би дошло до уједа, ништа се не би догодило. Првенствено због карактеристичне обојености дорзалне (леђне) стране тела, са отровницама се могу помешати, рибарица и смукуља (Coronella austriaca). Смукуљу је такође могуће срести на овим поплавним подручјима, али је она много мања и ситнија, али такође потпуно безопасна за људе.

Уколико је неопходно неку од ових змија хватати, довољно је заштитити се најобичнијим рукавицама (само због непосредног контакта са јединком) и транспортовати у некој платненој врећи (или врећи за песак) ван насељеног места и пустити је.