План развоја здравствене заштите

Завршни округли сто поводом Нацрта Плана развоја здравствене заштите Републике Србије у организацији Министарства здравља одржан је јуче у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

План развоја здравствене заштите Републике Србије за период 2010. - 2015. године представља стратешки документ који дефинише основне циљеве и правце развоја здравствене заштите у Републици Србији, речено је на округлом столу.

"План представља стратешки документ и полазну основу у здравственој заштити за наредних пет година", рекао је министар здравља, проф. др Томица Милосављевић.

Министар Милосављевић је навео да је Министарство здравља организовало низ јавних дебата на тему плана развоја здравствене заштите и подсетио да ће  Здравствени савет Србије предати План на усвајање Влади Републике Србије, након чега ће бити прослеђен Скупштини Србије.

Начелник Одељења за истраживање у области јавног здравља. др Јасмина Грозданов оценила је да је План реалан и да су разлози за његово доношење не само стручни, већ и политички јер је на основу њега усмерен развој здравственог система у складу са укупним развојем земље.

Министарство здравља организовало је низ јавних дебата у вези са израдом Плана развоја здравствене заштите Републике Србије за период 2010. – 2015. године, уз учешће најзначајнијих партнера, указујући на значај стартешког документа који се припрема у широком консултативном оквиру.

Округли сто "Јачање одговорности и унапређење ефикасности здравственог система Србије"


Округли сто на тему "Јачање одговорности и унапређење ефикасности здравственог система Србије" у организацији Министарства здравља одржан је данас у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

На округлом столу говорили су министар здравља, проф. др Томица Милосављевић, државни секретар Министарства здравља, др Томислав Стантић, консултант за информационе технологије, Нада Теодосијевић и консултант Јединице за управљање пројектима Светске банке, др Драгана Атанасијевић.

Министар здравља, проф. др Томица Милосављевић, рекао је да је неопходно да ресурси у здравственом  систему буду максимално искоришћени у времену када су средства ограничена и додао да директори здравствених установа морају да буду едуковани менадџери који ће користити потенцијале својих установа на најбољи могући начин кроз унапређење потенцијалних мањкавости у циљу креирања окружења које ће одговорити на потребе корисника и запослених у том систему.

 "Данашњи скуп заокружује неколико тема којима се бавимо последњих неколико месеци и представља завршни део припрема за доношење стратешког документа "Плана развоја здравствене заштите за период 2010 – 2015. године" који ће бити предложен Скупштини Србије", истакао је министар.

Учесници Округлог стола констатовали су да је, кроз пројекте које је Министарство здравља спроводило од 2000. године до данас, урађено доста у циљу јачања капацитета у систему здравствене заштите, како би се унапредили капацитети за ефикасно и ефективно управљање, а активности на тим пројектима односиле су се на едукацију из области менаџмента.

На скупу је истакнуто да ће увођење информационог система, који ће интегрисати све нивое здравствене заштите, бити омогућен бржи прелаз са једног на други ниво здравствене заштите, бољи проток пацијената, виши квалитет здравствених услуга, већа доступност, али и једнакост у пружању здравствених услуга.

Кроз пројекат "Развој здравства Србије" кроз компоненту која се односи на развој информатичког сиситема, током претходних пет година, израђена је база осигураних лица и развијена је комуникациона мрежа за 170 филијала у оквиру Републичког завода за здравствено осигурање. Формиран је и Централни информациони сервис у оквиру Института за јавно здравље Србије, где се прикупљају, чувају и дистрибуирају сви подаци у здравству. Развијен је и софтвер за примарну здравствену заштиту, као и болнички информациони системи који су тестирани у општим болницама у Краљеву, Ваљеву, Врању и Зрењанину.

На Округлом столу је истакнуто да се очекује да ће се кроз даљу примену информационих технологија на нивоу примарне здравствене заштите обезбедити бољи услови за регистрацију пацијената код изабраног лекара и праћење рада свих амбуланти у оквиру домова здравља.

На нивоу секундарне и терцијарне здравствене заштите унапредиће се пријем и отпуст пацијената из болнице, праћењем рада свих одељења у оквиру једне болнице,  допринеће се ефикасном управљању здравственим установама на свим нивоима и унапредиће се комуникација и боље праћење квалитета и анализирање и планирање трошкова у здравству.

Менаџмент у систему здравствене заштите - мр сци мед Томислав Стантић, државни секретар Министарства здравља 426 KB

Улога информационих технологија у здравственом систему Србије - Нада Теодосијевић, Министарства здравља Србије 4,326 kB

Процена здравствених технологија - Др Драгана Атанасијевић, Министарство здравља Републике Србије 2,062 KB

Округли сто на тему „Активности на сталном унапређењу квалитета здравствене заштите“ у организацији Министарства здравља одржан је данас у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

На округлом столу говорили су проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, Марија Митић, Агенција за акредитацију здравствених установа, др Оливера Јовановић, Јединица за управљање пројектима Светске банке, Министарство здравља и др Мирјана Живковић Шуловић, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Министар здравља, проф. др Томица Милосављевић рекао је да је унапређење система здравствене заштите у Србији сталан посао и најавио да ће републички парламент ускоро усвојити "План развоја здравственог система за период од 2010. до 2015. године".

Министар је подсетио да је реформа здравственог система започета 2002. године када су дефинисане визија и принципи функционисања здравственог система у Србији, стратешки план "Боље здравље за све у трећем миленијуму", као и Акциони план до 2015. године који се спроводи.

Према његовим речима, реформа је настављена 2004. године када су дефинисана објашњења за праћење квалитета рада, која су 2005. регулисани и законом, а да су у јуну 2007. године дефинисани и показатељи квалитета на свим нивоима здравствене заштите.

Активности Министраства здравља усмерене су и на подизање свести о значају квалитета и међу онима који не деле мишљење министарства, а успех свих активности најбоље се мери порастом задовољства корисника, нагласио је министар и додао да задовољство "оних који су имали несрећу да буду болесни и срећу да буду лечени и излечени стално расте".

Из разлога оцењивања унапређивања квалитета рада, Минситарство здравља је основало Агенцију за акредитацију здравствених установа Србије као независно, аутономно, стручно тело коме ће бити пренето овлашћење за тај посао, рекао је мнистар и нагласио да су друге државе тај процес започеле пре 50, 20 и 10 година.

Проф. Милосављевић је подсетио да је у фебруару ове године донет јасан стратешки план о сталном унапређењу квалитета и јачању безбедности пацијента у здравственим установама.

"Квалитет као компонента присутан је у свему што радимо и не постоји ниједна активност Минситарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Републичког завода за здравствено осигурање, удружења која нема изражену тежњу ка квалитету", поручио је министар.

Министар је истакао да прикупљање података није идеално, да не постоји довољно знања о унапређењу квалитета, као и да недостаје мотивације за унапређење квалитета рада, али и истакао да установе морају да почну од одговарајуће потребе пацијената.

Установе морају да процене потребе пацијената и да им изађу у сусрет, да обуче и више лекара. Уколико је потреба већа од оне коју су првобитно претпоставили, лекари који су на таквим задацима запослени, треба да ставе себе и своје најмилије у позицију у којој се налази пацијент када размишљају о начима задовољења потреба корисника, поручио је министар.

Министраство здравља ће инсистирати да све здравствене установе које са Републичким заводом за здравствено осигурање имају потписане уговоре за обављање делатности специјалистичких прегледа у року од 30 дана и обаве прегледе, јер услуге морају бити доступне свима на исти или приближно исти начин. Установе морају јасно да дефинишу своје циљеве, поручио је министар и рекао да ће установе које не буду способне да остваре своје циљеве бити финансијски кажњене, док ће оне које унапреде систем бити награђене.

"Нема даљег напретка у реформи здравственог система ако се не промени Закон о платама у јавним службама и Закон о раду и не могу се и даље плаћати исто косци и водоносци", истакао је министар.

У систему здравствене заштите није круцијално питање власништва, већ дефинисање циља, рад на побољшању квалитета, али и конструктивне критике, како би се створила могућност да сви у систему буду вредновани приближно једнако, рекао је министар и додао да здарвствени систем треба да буде "безбедан, ефикасан, сигуран, модеран, оријентисан на одрживост, да уме да награди доброг, зна и сме да казни лошег и дa буде на решавање проблема".

Округли сто на тему "Одговор здравственог система на промене" одржан је данас у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

На округлом столу говорили су проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, др Небојша Јокић, Сектор за организацију здравствене службе и здравствену инспекцију, Министарство здравља и др Маја Крстић, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут.

Здравствени систем мора адекватно да одговори на различите промене како би се унапредило здравље грађана, повећала доступност здравствене заштите, унапредио квалитет здравствених услуга и повећало задовољство корисника здравствених услуга.

Министар здравља, проф. др Томица Милосављевић, рекао је да се ради о трећем округлом столу и да ће бити одржан још један, како би се размотрила кључна питања за здравствени систем и донео План развоја здравствене заштите за период од 2010. до 2015. године.

"Читавим светом и нашом земљом доминирају масовне хроничне незаразне болести које су повезане са ризичним факторима понашања, а које се могу спречити или открити у раној фази", рекао је министар здравља подсетивши да се промене догађају у различитим сферама живота.

Према његовим речима, најзначајнија промена односиће се на финансирање рада у здравственом систему, односно обавезни допринос на здравствено осигурање који би "требао да буде јавно добро, а не лична ствар".

 "Ако послодавац не плати здравствени допринос запосленом директни је доказ слабости државе и она мора спровести да обавезно здравствено осигурање заиста буде обавезно", додао је министар.

На питање да ли је потребна рационалзација и смањење запослених у здравству, проф. Милосављевић је рекао да сада у здравству нема вишкова и да је број запослених смањен током 2005. и 2006. године за око 15.000, а да је у међувремену запослено између 3.000 и 4.000 људи.

Министар здравља рекао је да је јавна потрошња за здравство на нивоу 6, 2 одсто бруто домаћег производа што је значајно мање од онога што богатије земље могу да приуште и додао да је повећан број прегледа у примарној здравственој заштити, подсетивши да је у јуну у државним установама од издавања фискалних рачуна добијено 400 милиона динара.

 "Здравствени систем спада у боље ствари које Србија има", оценио је министар и истакао да нема потребе за смањењем броја здравствених установа и запослених.

Током округлог стола речено је да су запослени у систему здравствене заштите од кључног значаја за квалитет и ефикасност здравствене заштите и напоменуто да од укупног броја радника  36, 9 одсто  чине медицинске сестре и да се по том броју Србија налази у рангу земаља у региону.

Округли сто на тему "Здравствено стање становника Србије са освртом на вулнерабилне групе" одржан је данас у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

На округлом столу говорили су министар здравља, проф. др Томица Милосављевић, државни секретар Министарства здравља, др Периша Симоновић и самостални саветник у Министарству здравља, др Дубравка Шарановић-Рацић.

Број живорођене деце у Србији у периоду од 1997. до 2007. године опао је са 10,5 на 9,2 на хиљаду становника, док је у истом периоду просечна старост становништва порасла са 39,2 на 41,1 годину.

Министар здравља, проф. др Томица Милосављевић, рекао је да су болести три четвртине свих узрока смрти у Србији у 2007. години. Најчешћи узрок хоспитализације жена у 2007. години, уколико се изузму хоспитализације због спонтаног порођаја, био је злоћудни тумор дојке са стопом од три на 1.000 становника. Пре седам годима то обољење са стопом од 1,2 на 1.000 становника није се ни налазило на листи десет најчешћих узрока хоспитализације жена, истакао је министар.

Водећи фактори ризика за настанак хроничних незаразних болести у Србији су пушење, алкохол, гојазност, неправилна исхрана, недовољна физичка активности, хипертензија и хиперхолестеролемија. У Србији ће, из тог разлога, од наредне године бити забрањено пушење на свим јавним местима, уз могућност да у угоститељским објектима буде дозовљен неки прелазни период у оквиру којег ће бити омогућено пушење у јасно одређеним просторијама, навео је проф. Милосављевић.

У периоду од 2000. до 2006. године проценат гојазног становништва старијег од 15 година повећан са 16,2 на 18,3 одсто, док је чак две трећине становника физички неактивно. "У 2006. години једна четвртина школске деце узраста 16 година редовније конзумира алкохол односно наводи да је у току живота 40 или више пута пила алкохол. Младићи у значајно већем проценту редовно пију алкохол него што то чине девојке", рекао је проф. Милосављевић.

Министарство здравља ће до краја септембра 2009. године, организовати опсежан консултативни процес кроз јавне дебате (округле столове) на одговарајуће теме у вези са здравственом заштитом и здравственим осигурањем, уз учешће најзначајнијих партнера (Медицински факултет у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу; Здравствени савет Србије; Српско лекарско друштво; Комора здравствених установа Србије; Народна Скупштина Републике Србије; Светска здравствена организација; Уницеф; Делегација Европске комисије у Србији; Удружење грађана „Мајка храброст“, Јазас, Удружење родитеља деце оболелих од малигних болести „Звончица“, Ромски женски центар „Бибија“, Мобимед, Национална фондација за хуману старост „Др Лаза Лазаревић“, Група 484, Caritas Београдске надбискупије, AMITY).

Планирани округли столови допринеће изради Предлога стратешког документа - План развоја здравствене заштите, за период 2010 – 2015. године, ради обезбеђивања и спровођења друштвене бриге за здравље на нивоу Републике Србије.

Округли сто на тему "Финансирање здравственог система - стање и изазови" одржан је данас у свечаној сали Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут".

Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља истакао је да су државне здравствене установе у Србији у јуну ове године наплатиле укупно 354 милиона динара за прегледе обављене допунским радом здравствених радника, који нису обухваћени здравственим осигурањем.

"Пола тог новца су зараде што значи да би на годишњем нивоу установе имале приход од 30 милиона евра, од чега би 15 милиона евра биле додатне зараде за здравствене раднике", нагласио је проф. Милосављевић и подсетио да тај новац нема везе за уплатама партиципација, из разлога да ако се 1.000 људи бави допунским радом у просеку би месечно појединац зарадио око 1.000 евра.
 
Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља рекао је да је од 1. јуна ове године у Србији уведена обавеза издавања фискалних рачуна у свим здравственим установама и као неке од највећих заблуда о здравственом систему навео то да је здравствена заштита бесплатна, као и да је слободна воља лекара да спроводи најбоље одлуке за пацијента, подсетивши да се здравствени систем Србије финансира кроз обавезно здравствено осигурање, које обухвата највећи део становништва.
 
Основни извор финансирања здравствене заштите у Србији остварује се кроз доприносе који се издвајају од плата грађана и сливају у Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО), а међу додатним изворима су буџетска извајања, партиципације, донације, приватна осигурања и локалне самоуправе.
 
Проф. Милосављевић је рекао да се тежи промени постојећег начина финансирања даваоца здравствених услуга и то на нивоу примарне здравствене заштите методом капитације, односно по броју пацијената, а на нивоу секундарне и терцијарне по учинку. „С тим у вези, спроводе се пројекти "Подршке увођењу капитације у систему примарне здравствене заштите у Србији", који финансира ЕУ и "Развој здравства Србије 2", који се финансира кредитом Светске банке“, истакао је проф. Милосављевић.
 
На округлом столу поред проф. др Томице Милосављевића, министра здравља говорили су и Светлана Вукајловић, директорка Републичког завода за здравствено осигурање, др сц. мед. Тања Кнежевић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Зорица Павловић, помоћник министра у Сектору за здравствено осигурање и финансирање у здравству. Скупу су присуствовали значајни партнери (Медицински факултет у Београду, Здравствени савет Србије; Српско лекарско друштво; Комора здравствених установа Србије; Народна Скупштина Републике Србије; Светска здравствена организација; Уницеф; Делегација Европске комисије у Србији; и други).

Данашњи округли сто први је од пет планираних који су део процеса, које је Министарство здравља започело у циљу разматрања кључних питања која одређују развој здравственог система, а у циљу израде Предлога стратешког документа - Плана развоја здравствене заштите, за период 2010 – 2015. године, ради обезбеђивања и спровођења друштвене бриге за здравље на нивоу Републике Србије, Министарство здравља, у складу са чланом 16. и 17. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, број 107/05).