Хомеопатија је настала почетком XIX века од стране стране немачког лекара С. Ханемана. То је моћан, а истовремено нежан метод потпомагања имунолошког и одбрамбеног система организма у акутним и хроничним обољењима, као и у наследним склоностима обољевању. Хомеопатијом се могу лечити сви здравствени проблеми који се могу јавити код човека, што не значи да ће се све и излечити, јер као ниједан други медицински систем ни хомеопатија није свемогућа. Хомеопатско лечење увек има позитивне нузефекте, а то су позитивне промене менталног и емоционалног стања, спречавање стреса, повећана животна енергија, побољшан имунитет и превентивно деловање на појаву болести. Прво основно правило Хомеопатије је поштовање мудрости људског тела, односно тумачење значења симптома болести. Хомеопатија посматра симптоме као одбрамбену реакцију тела на штетне утицаје, тј. као покушај самоизлечења. На основу симптома се налази подесни хомеопатски лек који даље подстиче одбрамбене снаге организма да доврше процес излечења. Друго основно правило је правило сличности које каже да ће свака супстанца која код здравог човека узрокује одређене симптоме припремљена као хомеопатски лек излечити те исте симптоме ако се јаве као резултат болести. Следећи принцип, индивидуализација, се заснива на томе да не постоје два иста човека, па не могу постојати ни две исте болести. Због тога не постоји одређени лек за сваку поједину болест или симптом, него лек за човека, односно стање у ком се он налази у датом тренутку. Хомеопатски лекови су енергетски и добијају се посебним технолошким процесом потенцирања у којем се ослобађа кинетичка енергија супстанце која има терапеутски ефекат. Хомеопатија вишег степена уз основно обољење узима у обзир и психичке и опште физичке симптоме личности, односно пацијент се посматра као целина не изостављајући делове тела и психе на којима нема уочљивих морфолошких, односно функционалних промена. Ово је могуће само од стране стручно оспособљеног лекара хомеопате. Комбиновани хомеопатски препарати су развијени у Немачкој у циљу добијања комбинација које треба да делују у највећем проценту случајева код неког обољења, како би их пацијенти могли узети као самопомоћ у једноставним обољењима. Ови лекови се од пре годину и по дана могу пронаћи и у нашим апотекама и могу се купити без рецепта. Комбинације које су доступне лекарима и пацијентима у Србији намењене су следећим индикацијама: грип и грипу слична обољења, низак крвни притисак, тонзилитис, синузитис и алергијски ринитис. Данас, око 30-45% француских и преко 37% немачких лекара преписује хомеопатске лекове, а преко 40% британских лекара упућује пацијенте на хомеопатско лечење о трошку социјалног осигурања. Примена хомеопатије је традиционална и у Русији и веома је раширена у Азији, Аустралији и Јужној Америци, због своје приступачности сиромашним слојевима становниништва. У свему, хомеопатија има да понуди значајне предности једне разумне, нежне и свеобухватне методе лечења човекове личности у целини и као таква је комплементарна класицној медицини.