Уставни суд одбацио иницијативе противника вакцинације

Уставни суд Србије одбацио је иницијативе за покретање поступка за оцену уставности законских одредби које се односе на обавезну вакцинацију деце и одраслих, јер сматра да иницијатори нису поткрепили своје тврдње, нити су оне уставно правно утемељене.

Иницијатори поступка тражили су да се утврди да нису у складу са Уставом поједине законске одредбе којима се налаже обавезна вакцинација, погово деце пред упис у школу тврдећи да им се на тај начин ускраћује право на избор, као и да нису у сагласности са међународним уговорима.

У одлуци, која је данас у целости објављена на сајту тог суда, преицизира се да је Уставни суд одбацио иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима појединих одредаба Закона о заштити становништва од заразних болести.

Решење суда о одбацивању је, како се додаје, упућено учесницима у поступку.

Иницијативе су одбачене јер је Уставни суд: "полазећи од претходно детаљно извршене анализе оспорених одредаба Закона о заштити грађана од заразних болести, са становишта свих битних навода иницијатора, нашао да изнетим разлозима у иницијативама није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за утврђивање неуставности и несагласности са потврђеним међународним уговорима одредаба Закона о заштити грађана од заразних болести", наводи се у одлуци.

На овај начин Уставни суд је коначно одлучио о поднетим иницијативама, напомиње се у одлуци. Због тога је такође одбацио захтеве за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба Закона о заштити грађана од заразних болести.

У детаљно образложеној одлуци Уставни суд је, поред осталог, навео да према ставовима Европског суда за људска права постоји поље слободне процене државе о предузимању мера здравствене заштите становништва од заразних болести, те да се и права зајемчена Европском конвенцијом у чији оквир спада и право на физички интегритет, могу ограничити законом ради заштите здравља целокупног становништва и спречавања ширења заразних болести. Затим је детаљно указао зашто низ навода противника вакцинације нису уставноправно утемељени.

Што се тиче обавезне имунизације односно вакцинације, Уставни суд сматра да у овом случају није реч о "медицинским или научним огледима" који имају за сврху да лице буде објект научног истраживања која се могу спроводити само уз слободно дати пристанак, нити пак о "изложености мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању", како се то наводи у појединим иницијативама.

Када су у питању наводи иницијатора да су деца која нису вакцинисана дискриминисана у односу на вакцинисану децу јер им се ускраћује Уставом зајемчено право на образовање, Уставни суд поред осталог истиче да се условљавање боравка деце у установама образовања спроведеном имунизацијом, не може довести у уставноправну везу са дискриминацијом у погледу права на образовање.

"Обавезној имунизацији подлежу сва деца одређеног узраста, осим оних код којих је она из здравствених разлога контраиндикована, па како се ова обавеза, сагласно уставном начелу о једнакости свих пред законом, једнако односи на све који су њоме обухваћени, то се онај ко одбије имунизацију - не испуни прописану обавезу, не може сматрати дискриминисаним у односу на онога ко се подвргао тој обавези, јер они нису у истој или сличној ситуацији", нагласио је Уставни суд.

Уставни суд такође сматра да тврдње иницајатора да су дискриминисана лица која верују у традиционалну медицину, која је Законом призната грана медицине али се противи имунизацији, не могу да се доведу у уставноправну везу са забраном дискриминације, јер захтев да се подвргне вакцинацији не представља мешање у слободу мисли, савести и вероисповести заштићену Устава.

Тај захтев се односи на све, без обзира на њихова лична убеђења, навео је Уставни суд указујући да је Уставом утврђено да се слобода испољавања уверења може ограничити законом ако је то неопходно у демократском друштву, између осталог, ради заштите живота и здравља људи и слобода и права грађана зајемчених Уставом. Додаје се да је и Законом прописано да су дозвољене само оне методе и поступци традиционалне медицине који не штете здрављу и који пацијента не одвраћају од употребе за њега корисних здравствених услуга.

У односу на наводе једног од иницијатора да оспорене одредбе нису у сагласности са одредбом Устава којом се јемчи право на живот, Уставни суд налази да иницијатива не садржи уставноправно утемељене разлоге оспоравања у овом делу, већ се у њој позива на нека нежељена дејства назначена на упутству једне од вакцина при чему је, како се наводи, иницијатор превидео да упутство за сваки лек садржи наводе могућих нежељених дејстава, која нису правило, већ се могу појавити у ограниченом броју случајева, најчешће незнатном.

Што се тиче навода да се имунизацијски статус детета не може испитивати и да се њиме не може условљавати упис детета у школу јер је одредбама Закона о основама система образовања и васпитања прописано да се уз документацију за упис деце у први разред основне школе доставља доказ о здравственом прегледу детета, Уставни суд указује да се оспореном одредбом не забрањује упис деце у основну школу. Том одредбом се, како је указао Уставни суд, боравак деце у предшколским установама, школама и установама за смештај деце без родитељског старања условљава имунизацијом против одређених болести.

"Отуда се разлози оспоравања не могу довести у уставноправну везу са садржином оспорене одредбе", нагласио је Уставни суд.

Такође нису уставноправно утемељени ни разлози оспоравања одредбе које прописујући као прекршај одбијање обавезне вакцинације и утврђују новчану казну за тај прекршај јер је, како наводи Уставни суд, законодавац поступао у оквиру свог овлашћења из Устава - да уређује одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката.

Разматрајући наводе иницијатора који се односе на повреду одредаба појединих потврђених међународних уговора, Уставни суд је констатовао да одредба Конвенције о људским правима и биомедицини дозвољава ограничење појединих права утврђених Конвенцијом, те да су ограничења права на слободан пристанак на медицинску интервенцију у складу са условима из наведене одредбе.

У погледу позивања иницијатора на повреду одредаба Конвенције о праву детета, Уставни суд сматра да иницијативе не садрже уставноправне разлоге оспоравања, што је основна претпоставка за поступање тог суда, већ се само цитирају наведене одредбе уз констатацију о несагласности оспорених одредаба Закона и са том конвенцијом.

Што се тиче навода иницијатора о повреди одредаба Европске конвенције и Протокола првог уз ту конвенцију, као и Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Уставни суд их није посебно разматрао, будући да наведене одредбе имају у суштини исти садржај као поједине одредбе Устава Србије, у односу на које је суд ценио наводе иницијатора.