Питања на које грађани знају одговоре

Интересна група људи окупљених око једне политичке партије удобно ушушкана иза својих рачунара у недостатку било каквих резултата рада, па чак и валидног радног искуства, решило је да изношењем лажних и паушалних оптужби покуша да окупира пажњу јавности. А папир трпи све, па и нечији безобразлук и бесрамност. Чак и очигледно незнање.

Република Србија добила је од Међународне банке за обнову и развој зајам у износу од 29,1 милиона евра за реализацију „Другог пројекта развоја здравства Србије“, који је почео у мају 2015. Циљ пројекта је унапређење система здравствене заштите у области финансирања, ефикасне набавке лекова и медицинских средстава, квалитета здравствене заштите и контроле незаразних болести које представљају највеће оптерећење за систем здравствене заштите, а тиме и друштво.

И за разлику од пројеката и кредитних линија којим је управљала наведена интересна група људи окупљена око једне политичке партије, данас се тачно зна како се и у ком износу троше одобрени међународни зајмови. Из зајма који спомиње ова интересна група људи и за који не знају ни за које намене је одобрен, купљено је шест линеарних акцелератора, који се управо инсталирају у здравственим установама широм Србије, уводи се ДРГ, односно систем Дијагностичко сродних група, који подразумева промену начина извештавања и финансирања здравствених установа, који се већ примењује у више од 30 развијених држава света, и већ две године се успешно спроводи кампања рационалне употребе антибиотика.

Ти креатори здравствене политике, која је проузроковала да српско здравство годинама буде оцењено од стране међународних институција као убедљиво најгоре (према последњем истраживању српско здравство је 2016- године оцењено као 24. у Европи, испред осам држава ЕУ), захваљујући таквом „раду“ немају храбрости директно да се суоче са грађанима, лекарима и другим медицинским особљем, јер би им сви они поставили неко од следећих питања.

- Како су се у њихово време упућивала деца на лечење у иностранство? Зашто нису знали, умели да ово питање реше на системски начин? Да ли знају да је захваљујући системском решењу из 2014. године до сада упућено 75 пацијената на лечење у иностранство, 147 узорака за генетско или метаболичко испитивање и да се обезбедио долазак стручњака у Србију за интервенције код 13 наших пацијената?

- Зашто нису донели „Зојин закон“?

- Шта се од 2006. године дешавало са средствима које је Европска инвестициона банка одобрила за изградњу и реконструкцију четири клиничка центра у Србији, ако знамо да су први радови почели тек 2014. године?

- Зашто је за лечење око 700 наших грађана на Гама ножу у турским клиникама за шест година плаћено око четири милиона евра, кад је за толико новца могао да се купи овај савремени апарат, на коме би радили наши стручњаци и на коме би за годину и по могло да се третира 1.442 наша осигураника и 93 странца?

- Колико пацијената није дочекало терапију зрачења на линеарним акцелераторима у Клиничком центру Војводине, чија је набавка у време те власти, трајала две године и шест пута је обарана?

- Шта је била замисао креатора здравствене политике када су у време своје власти забранили одобравање специјализација, које су обновљене тек 2014. године, те су тиме нанели ненадокнадиву штету здравственом систему и грађанима Србије?

- Коме је отишло око милион евра за набавку санитетских возила, која су 2005. године плаћена 100% авансно, а возила никада нису испоручена? На шта их асоцира „Афера Јуцит“? На личну корист или бригу о грађанима Србије?

- Да ли је ико у то време био запослен путем конкурса и како објашњавају да су поједине здравствене установе тада имале више возача него лекара?

- Зашто ниједна установа годинама није била ни окречена, а неке су дочекале да буду и спаљене да би се прикриле њихове махинације и лоповлук?

Много је питања остало без одговора. Иако грађани Србије већ годинама чекају да добију одговор макар на неко од ових питања, њима је све већ јасно, што недвосмислено показују поверењем које нам из године у годину указују.