Представници министарстава здравља европских земаља сачинили нови план за постизање Агенде 2030 како би побољшали здравље и благостање 900 милиона људи
|
Сви приоритети овогодишњег састанка Регионалног комитета везани су за спровођење стратегије СЗО „Здравље 2020” као и Агенде 2030 за одрживи развој, а и за добре прилике и изазове 21.века у јавном здрављу у постизању циљева одрживог развоја. Теме састанка варирају од приступа лековима до планирања радне снаге; од спремности за ванредне ситуације до заједничке сарадње на тему здравља и смањења броја жртава загађене животне средине. Очекивани животни век је у просеку достигао доб од преко 77 година, а смртност одојчади је на до сада најнижем нивоу. Статистика ипак варира од државе до државе. Очекивани животни век се креће од преко 83 године до 71 године, а смртност међу 1000 живо рођених одојчади креће се од 2 до 22 деце. Првог дана састанка учесницима су се између осталог обратили Др Тедрос Адханом Гхебреyесус, генерални директор СЗО, председник владе Мађарске, г. Виктор Орбан као и Њ.В. Принцеза престолонаследница Данске. У свом обраћању, др Жужана Јакаб, регионални директор СЗО за Европу објаснила је да мото којим се “нико не сме запоставити” представља уједно и позив на акцију, што припрема терен за даља истраживања и напредак у региону као и за бављење текућим изазовима у јавном здрављу. Она је нагласила потребу да се здравље постави као централна тема развоја и да се напредак заснива на принципима права на здравље, равноправност, правичност, универзалност и солидарност. Упркос просечном очекиваном животном веку у региону од преко 77 година и просечном очекиваном здравом животном веку од 68 година, др Јакаб је упозорила да се у земљама региона животни век креће од 70 до 83, а просечни здрав животни век од 60 до 73 године. Слично томе, иако је смртност одојчади на до сада најнижем нивоу ¬- 6,7 на 1000 живорођених - постоји десетострука разлика између земаља са највишим и најнижим нивоима смртности одојчади у региону. У циљу даљег унапређења јавног здравља и решавања неједнакости између и унутар земаља, Регионална директорка апеловала је на делегате да трансформишу начин рада здравственог сектора, наглашавајући важност стварања синергија у свим секторима, мобилизацију заједница и појединаца и ангажовању цивилног друштва изградњом консензуса о заједничким циљевима. Истакнута је и велика економска исплативост улагања у здравство јер интервенције у сектору јавног здравља у суштини представљају штедњу. Истраживања сугеришу да би смањење здравствене неједнакости за 1% годишње повећало годишњу стопу раста бруто домаћег производа у земљи за 0,15%. Делегацију Републике Србије на овом састанку предводи државни секретар Министарства здравља, др Мехо Махмутовић, а учесници су такође и др Данијела Урошевић, помоћник министра за евроинтеграције и међународну сарадњу, као и представници амбасаде Републике Србије у Мађарској. Регионалном комитету такође присуствује др Жофиа Пустај, представник СЗО и шеф канцеларије СЗО у Србији. У свом обраћању на пленарној седници, државни секретар др Мехо Махмутовић истакао је дугогодишњу и веома успешну сарадњу Министарства здравља и СЗО у различитим областима, укључујући теме које ће се разматрати током овог скупа у Будимпешти, као што су анитмикробна резистенција, рани развој детета, јачање здравственог система ради успешније борбе против незаразних болести, унапређење примарне здравствене заштите и усклађивање са новом стратегијом за јавно здравље, реформа система финансирања здравства како би се успоставило универзално здравствено осигурање. Он је такође напоменуо да је Влада Републике Србије недавно формирала међусекторску радну групу за спровођење циљева одрживог развоја до 2030. године. За више информација посетите линк |
Министри и високи представници здравственог сектора из 53 земље чланице СЗО Региона за Европу, као и представници партнерских организација и цивилног друштва, окупили су се на 67. седници СЗО Регионалног комитета за Европу који се одржава у Будимпешти, у Мађарској, од 11-14 септембра 2017.