Министар Лончар затражио информације о здравственом стању девојчице Д.П.

Одмах по сазнању да се 16-годишња Д.П. обратила јавности указујући на проблем свог здравственог стања и потребе за даљим лечењем, министар здравља у Влади Републике Србије асс др Златибор Лончар реаговао је и затражио информације о девојчицином здравственом стању, као и податке о њеном досадашњем лечењу.

Позвани  су лекари Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“, као и Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, који су у току са лечењем 16-годишње девојчице и министар је обавештен да нико од породице Д.П. нити неко од лекара није контактирао било РФЗО било Буџетски фонд за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Србији, поводом њеног упућивања у неку од страних здравствених установа на даље лечење.

Чињеница је да су представници Буџетског фонда били у контакту са мајком девојчице Д.П. и упознали су је са могућностима како да оствари право на лечење у иностранству (потребно је само доставити конзилијарно мишљење лекара), али се она после тога више никада није јавила. Слично се догодило и када су лекари Универзитетске дечје клинике позвали Д.П на преглед након којег су биле заказане консултације око њеног даљег лечења са стручњацима Клинике у Питсбургу, САД, путем теле-конференције, али на преглед никада нису дошли.

Још једном напомињемо да је држава обезбедила да путем РФЗО и Буџетског фонда ни једна особа, а посебно ни једно дете, не буде одбиjено за лечење у иностранство због недостатка новца. Оба фонда располажу са довољно новца, једино је потребно обратити им се и доставити медицинску документацију.

За омогућавање лечења деце у иностранству нису одговорни ни посланици, ни министри, ни премијерка, нити председник државе, већ министар здравља, који још једном апелује на све да се обрате РФЗО или БФ уколико имају мишљење да лечење треба наставити у иностранству, поштујући врло једноставне процедуре.  Ни један од постојећих фондова, који располажу са довољним средствима, не могу да реагују на основу отворених писама јавности, већ само на основу медицинске документације, јер je она основа и да нека инострана здравствена установа прими неког на даље лечење.