Представљени кадровски планови Министарства здравља у циљу формирања нове генерације лекара

Министар здравља у Влади Републике Србије асс. др Златибор Лончар представио је данас кадровске планове Министарства здравља израђене у циљу формирања нове генерације лекара, а на основу ажурираних норматива које је сачинио Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“.

Представљајући кадровске планове, министар здравља у Влади Републике Србије асс. др Златибор Лончар истакао је најпре да резултати Министарства здравља у последње две и по године заиста нису мали, те да је ово прва Влада Србије у новијој историји која сектор здравства није схватила као плен, већ као област која може и мора да се унапреди.

„Сва улагања у здравствени сектор, у опрему и инфраструктуру у ове две и по године (гама нож, КЦ Ниш, нове хируршке сале у Ургентном центру КЦ Србије, кардиохирургија у Нишу, акцелератори, скенери, иновативни лекови...) а која у оволиком обиму нисмо имали последњих 30, 40 година не значе много уколико њих не прате и адекватни кадровски планови. Препознали смо проблеме с којим су се сусреле земље у окружењу, које су улагале у здравствени систем, али не и у кадрове. Стога смо доношењем Кадровског плана за 2017. годину омогућили запошљавање нових 2010 запослених у здравству и то: 631 доктора медицине, 30 фармацеута-биохемичара, 1349 медицинских сестара и техничара разних профила“ истакао је министар Лончар.

Кадар је повећан у оним установама које су биле у мањковима у односу на стандарде односно нормативе кадра. Нормативи кадра се рачунају у складу са Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности. У примарној здравственој заштити норматив кадра се обрачунава углавном на број становника на територији за коју је основана установа а у секундарној и терцијарној здравственој заштити углавном на број постеља. Поред наведених, постоје и други фактори који утичу на потребе за кадром као што су удаљеност од најближих болница, постојање и коришћење различите врсте опреме, специфичност делатности здравствених установа, увођење нових технологија итд.

„То практично значи да су највеће повећање броја запослених који су предвиђени кадровским планом добили домови здравља који су имали најмање лекара и сестара (и осталог кадра) у односу на постојећи број становника на територији за коју су основани. А када се ради о болницама, највеће повећање броја запослених који су предвиђени кадровским планом су добиле болнице које су имале најмањи број лекара и сестара у односу на постељне капацитете“, рекао је министар Лончар.

„Ових више од 2.000 здравствених радника ће бити запослени на нова радна места, на основу новог кадровског плана. Од специјалиста највише ће бити места за оне који су и најдефицитарнији, као што су педијатри, анестезиолози, радиолози, неуролози... На овај начин желимо да се млади лекари школују, усавршавају и да имају прилику да стичу знање и искуство уз старије лекаре, како би их спремни и обучени наследили кад они оду у пензију“ навео је Лончар.

Министар Лончар истакао је да је Владина комисија одобрила запошљавање око 4.000 здравствених радника у протеклом периоду, од тог броја половина су лекари. Само од почетка године на тај начин запослено је 463 радника, од чега 204 лекара и 252 сестре и техничари.

„Обећали смо да ћемо радити на стварању нових генерација лекара и ово је пут ка испуњењу тог обећања. Предузели смо одлучне и конкретне мере. Успешно смо спровели рационализацију, уз конструктивну и садржајну подршку свих синдиката (први смо потписали колективни уговор), поново омогућили специјализације, олакшали њихово одобравање и увели и волонтерске спец. и наставили са запошљавањем медицинског кадра. До сада је одобрено више од 4.000 специјализација, а у овогодишњем мартовском року још 634 специјализација“ рекао је министар Лончар.

Закључујући своје обраћање, министар здравља у Влади Републике Србије асс. др Златибор Лончар истакао је да је Србија позната по врхунским здравственим стручњацима, веома цењенима у свету. Али, ни један стручњак није заиста врхунски, ако не остави обучене наследнике да наставе и унапреде посао. Новим Кадровским планом, Министарство здравља управо им то и омогућава.

Преглед новозапослених по здравственим установама

КЦ Војводине 229

Општа Болница Суботица 41

КЦ Србије 380

ИКВБ Дедиње 18

Институт за онкологију Србије 33

Институт за мајку и дете Србије 30

КБЦ Земун 72

КБЦ Звездара 84

Дом здравља Земун 45

Универзитетска дечја клиника 30

КЦ Ниш 58

Општа Болница Шабац 53

Општа Болница Лозница 31

Општа Болница Ваљево 30

Општа Болница Пожаревац 22

Општа Болница Чачак 48

Општа Болница Ужице 37

Општа Болница Нови Пазар 60

Општа Болница Студеница Краљево 35

Општа Болница Крушевац 25

КЦ Крагујевац 219

Укупно 2010