Развој здравствене заштите од дијабетеса у Србији

У Палати „Србија“ данас су представљене мере које Министарство здравља Републике Србије, у сарадњи са Републичком стручном комисијом за превенцију и контролу дијабетеса (РСК), предузима у циљу борбе против дијабетеса. Том приликом, истакнуто је да је дијабетес препознат као приоритет у документима Владе Србије и Министарства здравља, уз изражену спремност да се ухвати корак са савременим здравственим развојем у овој области у складу са постулатима Берлинске декларације Интернационалне дијабетесне федерације (ИДФ), као и да се даље отклањају неки дугогодишњи проблеми финансирања који су оптерећивали примену овог савременог лечења.

У циљу ефикасне борбе против дијабетеса, Министарство здравља и РСК за превенцију и контролу дијабетеса утврдили су следеће приоритетне активности у овој области у 2017. години:

1. израда и имплементација новог Националног програма за превенцију и контролу дијабетеса, према методологији ИДФ и у складу са конкретним одговорностима дефинисаним у Берлинској декларацији;
2. комплетирање и усклађивање регистара оболелих од дијабетеса и формирање електронске платформе за тако усклађени систем;
3. формирање Националног референтног центра за дијабетес који ће обављати координацију приоритетних активности и друге задатке у области развоја здравствене заштите од дијабетеса;
4. проширење примене Националног програма превенције и ране детекције типа 2 дијабетеса на примарном нивоу;
5. комплетирање и развој саветовалишта за дијабетес на примарном нивоу и делатности поликлиничких и стационарних одељења на секундарном нивоу, посебно кроз осавремењивање организације и одговарајуће нарочито дијагностичке опреме;
6. стварање услова за рани и правовремени приступ одговарајућим терапијским процедурама, укључујући и иновативне лекове, у складу са индивидуалним потребама оболелих.

Државни секретар у Министарству здравља доц. др Ференц Вицко истакао је да су неке од ових активности већ започете, као и да је остварена интензивна сарадња у овој области са удружењима оболелих од дијабетеса и професионалним удружењима у Србији, као и међународна сарадња. „Имамо све предуслове за остварење наведених приоритетних активности у овој области, а самим тим и пуну реализацију постулата Берлинске декларације ИДФ у нашој земљи“, закључио је Вицко.

Председник Републичке стручне комисије (РСК) за превенцију и контролу шећерне болести академик проф. др Небојша Лалић истакао је да је на иницијативу ове РСК Министарство здравља покренуло обнављање саветовалишта за дијабетес у домовима здравља у Републици Србији, препознајући да ефикасно лечење мора бити фокусирано на интензивну превенцију компликација, што захтева осавремењивање здравствене заштите у овој области, што управо Светска здравствена организација афирмише као најсавременији приступ третману овог обољења. Такође, почетком 2017. године омогућено је свим пацијентима на инсулинској терапији да спроводе самоконтролу помоћу тест трака, што је важан услов за њихову успешну терапију.

Стела Пргомеља, потпредседница Дијабетолошког савеза Србије, истакла је да је сарадња удружења пацијената оболелих од дијабетеса и Министарства здравља на изузетно високом нивоу. „Радује нас искрена и чврста опредељеност Министарства здравља да се положај особа са дијабетесом значајно унапреди у нашој земљи. Верујем да ће се реализацијом наведених мера то и постићи“, рекла је Пргомеља.

У Србији, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 710.000 одраслих особа има дијабетес, од којих 36% нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку откривања дијабетеса. Управо захваљујући оваквим последицама дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики економски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему и друштву у целини. Процењује се да су ови тзв. директни трошкови дијабетеса у Србији 2013. године износили 490 ЕУР по пацијенту или 230 милиона ЕУР годишње.

Према најновијим подацима ИДФ, у свету од дијабетеса болује 415 милиона људи или свака једанаеста особа, од чега најмање једна трећина није свесна постојања болести. ИДФ и интернационално удружење Примарна заштита у дијабетесу, уз сарадњу Светске федерације за срце, усвојили у децембру 2016. године Берлинску декларацију која афирмише рану интервенцију у приступу проблемима дијабетеса. У Берлинској декларацији се утврђују четири стуба успешне борбе са дијабетесом: (1) адекватна и свеобухватна превенција; (2) рана детекција болести; (3) успостављање ране успешне контроле болести и (4) рани и правовремени приступ најефикаснијој терапији према индивидуалним потребама оболелих.