Извештај о спроведеној Јавној расправи о Нацрту закона о санитарном надзору
Одбор за јавне службе Владе на 15. седници, одржаној дана 21. децембра 2016. године, одредио је Програм јавне расправе о Нацрту закона о санитарном надзору, сходно којем је Министарство здравља спровело јавну расправу. Јавна расправа спроведена је у периоду од 21. децембра 2016. до 15. јануара 2017. године, а текст Нацрта закона био je постављен на интернет страници Министарства здравља и на порталу е-управе. Примедбе на текст Нацрта закона и предлози за његову измену или допуну достављени су путем поште или електронским путем. Нацрт закона сачинила је Радна група министарства, а у сарадњи са Привредном комором Србије, Лекарском комором Србије и Друштвом санитарних инжењера и техничара Србије. Битни разлози за доношење новог Закона о санитаном надзору: · Решења важећег Закона о санитарном надзору („Сл. гласник РС“, бр. 125/04) су застарела и недовољно функционална, по садржини и обиму не могу више да одговоре свим изазовима и потребама савременог инспекцијског надзора, пре свега зато што су донета у условима битно другачијих економско-финансијских, друштвених и политичких околности и битно другачијег правног система; · Од доношења важећег Закона о санитарном надзору протекло више од 10 година и да су се у протеклом периоду значајно променили стручни и научни ставови, организациони облици привредних субјеката и предузетника, исказала се потреба за осавремењивањем постојећег Закона; · Усклађивање са Законом о инспекцијском надзору као кровним законом; · Нове надлежности према Закону о биоцидним производима; · Нове надлежности према Закону о хемикалијама; · Нове надлежности према Закону о безбедности хране; · Усклађивање са Законом о високом образовању и Правилником о Листи стручних, академских и научних назива у погледу стручне спреме санитарних инспектора.
Текст Нацрта закона презентован је на расправи организованој у Нишу, дана 23. децембра 2016. године и на расправи организованој у Београду, дана 10. јануара 2017. године у Привредној комори Србије. Учесници у јавној расправи су представници (око 150): државних органа, организација, јавних служби, Комора здравствених радника, удружења пацијената, Института и Завода за јавно здравље, Националне организације потрошача (НОПС), НАЛЕД, Привредне коморе, професионалних удружења као и свих заинтересованих субјеката, правних и физичких лица на које се закон примењује, а по позиву и за представнике заштитника грађана, повереника за доступност информација од јавног значаја, повереника за заштиту равноправности. Поред две одржане јавне расправе у Нишу и Београду, на симпозијуму здравствених радника Србије са међународним учешћем, који је одржан од 26.10.-30.10.2016. на Златибору, у оквиру радних сесија Друштва санитарних инжењера и техничара Србије, такође је презентован Нацрт закона о санитарном надзору. Учесници Симпозијума су дали своје сугестије и примедбе по одржаној презентацији. На јавним расправама је похваљен рад Министарва здравља као носиоца израде овог закона јер је прошло више од 10 година од објављивања претходног. Радна група Министарства здравља, која је учествовала у изради Нацрта закона анализирала је све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи и доставила одговор на изнете примедбе и сугестије. Усвојене су примедбе и редефинисани су чланови Закона које се односе на: · прецизније дефинисање одређених појмова (објекат, јавни објекат, ризик...); · ко сноси трошкова лабораторијског испитивања узорака производа, брисева и узорака стерилисаног материјала, стерилисаних инструмената узетих у поступку санитарног надзора; · прецизније дефинисање надлежности у области хемикалија и биоцидних производа у складу са прописима који уређују поменуту област; · давање овлашћења министру надлежном за послове здравља да ближе пропише услове о радној одећи и обући за запослена лица у делатностима под санитарним надзором, услове које морају да испуне наменска превозна средства која се користе за обављање делатности под санитарним надзором, методологију узорковања; · рокове за обавештавање санитарне инспекције о почетку обављања делатности под санитарним надзором; · стављање службене ознаке и печата у воску на врата главног уласка у објекат као и прецизирање рока за доношење решења о престанку мере забране коришћења објекта; · превентивни надзор над изградњом односно реконструкцијом објеката у смислу достављања мишљења за изградњу објеката здравствене заштите у погледу поштовања општих услова за почетак рада и обављања здравствене делатности; · казнене одредбе.
Примедбе које нису прихваћене од стране радне групе Министарства здравља, а које се односе на: · преношење у потпуности одредби Закона о инспекцијском надзору (начин извештавања, контролне листе, обавештавање ...) – из разлога што се поменути Закон непосредно примењује; · дефинисање одређених појмова (предмет опште употребе, хемикалије, биоцидни производи, промет и тд) – јер су већ дефинисани другим националним прописима; · прецизнији начин функционисања система брзог обавештавања о небезбедном производу (RASFF, RAPEX, NEPRO...) из разлога што су исти већ уређени посебним прописима; · примедбе које се односе на трошкове испитивања здравствене исправности и/или безбедности приликом увоза, јер и у државама чланицама ЕУ све трошкове приликом увоза сноси увозник; · подуговарање лабораторијског испитивања из разлога што то није у надлежности министарства здравља, већ се предлаже да се то питање решава у оквиру Привредне коморе Србије – групација / удружења лабораторија, а са крајњим циљем вишег степена ефикасности подуговорених обавеза; · квалификације и стручну спрему санитарних инспектора који је усклађен са Законом о високом образовању, јер је образовни профил санитарног инспектора у складу са мултидисциплинарношћу области под санитарним надзором, као и постојањем обавезе полагања стручног испита за рад у органима управе и инспекцијског испита као и перманентних обука (праћење измена и допуна релевантних прописа који уређују области под санитарним надзором) што му омогућава да самостално и стручно обавља послове санитарног надзора.
|