Лончар: Инспекција креће у ригорозне контроле апотека

Инспекција за лекова од данас креће у ригорозне контроле апотека које продају антибиотике без рецепта, најавио је данас министар здравља Златибор Лончар.

"Имамо примере да се не поштује закон, да одете у апотеку и купите антибиотик без икаквог рецепта. Они то раде јер њима је чиљ да продају антибиотике, профит, али не поштују закон", рекао је министар након скупа "Резистенција бактерија на антибиотике и рационална употреба антибиотика".

Он каже да се лично и сам уверио да се у приватним апотекама могу купити антибиотици без рецепта и нагласио да ће све апотеке које се оглуше о закон сносити консеквенце предвиђене законом.

Министар је апеловао и на лекаре да прописују антибиотике само када је неопходно и када се након обављених анализа утврди да је реч о бактеријској инфекцији у супротном уколико се настави са неселективном применом антибиотици више неће имати никаквог ефекта.

У Србији је, наставља он, током 2015. године остварена потрошња од 37 дефинисаних дневних доза антибиотика на 1.000 становника, то значи да је сваког дана 37 становника од 1.000 користило неки антибиотик.

Појашњава да та бројка сврстава Србију на веома високо место по потрошњи антибиотика у поређењу са осталим земљама Европе

"Отпорност бактерија на антибиотике је глобални проблем и представља велику претњу јавном здрављу. Ситуација се погоршава појавом нових мултирезистентних сојева бактерија", појаснио је Лончар.

Како каже то прети да нас врати у "пре-антибиотску еру" где трансплантација органа, хемотерапија малигних болести не би биле могуће.

Представница Агенције за лекове и медицинска средства Весела Радоњић каже да је просек просек потрошње антибиотика у европским земљама 20 до 22 дефинисане дневне дозе на 1.000 становника, а да Србија са 37 дефинисаних доза спада међу водеће земље у Европи.

"То није добро, потребно је да заједничким снагама радимо на томе да ситуацију поправимо. Забрињава то што је у 2015. години порасла потрошња у односу на 2014. годину", рекла је она.

Шефица канцеларије СЗО у Београду др Зсофија Пусзмаи, нагласила је да је важно да се у смањење употребе антибиотика укључе сви здравствени радници, пацијенти, фармацеути, доносиоци одлука.

"За здравствене раднике јако је важно да прате смернице које постоје, да су добро информисани, да преписују антибиотике само када ураде све потребне анализе и увере се да је реч о бактеријској, а не о вирусној инфекцији", рекла је Пусзмаи .

За пацијенте, наставља она, важно је да следе упутство лекара, када и колико треба да узимају антибиотике, да не прекидају терапију, али је важно и прање руку код куће, али и у болницама, као и превентивна имунизација.

"Вакцинацијом врло често може да се реши велики део проблема који сутра узрокују неопходност кориштења антибиотика", рекла је шефица СЗО у Београду.

Представница Светске Банке Ана Холт каже да се у извештају Светске банке наводи да резистенција бактеруија на антибиотике имаће значајан утицај на финансијски аспект.

"Уколико се нешто не предузме имамо опасност да ће 30 милиона људи до 2050. године бити гурнуто у сиромаштво, због немогућности решења за одређене болести", нагласила је она.

Антибиотици су лекови који убијају или спречавају раст бактерија и користе се у лечењу бактеријских инфекција.

Нису делотворни против вируса који узрокују болести као што су грип, обична прехлада или акутни бронхитис.

Неселективна приомене антибиотика доводи до резистенције бактерија на антибиотике што значи да су антибиотици изгубили способност да убију или спрече раст и размножавање бактерија.