У Србији више од 700.000 оболелих од дијабетеса

Више од 700.000 људи у Србији болује од дијабетеса, од којих само 465.000 или 8,1 одсто одраслог становништва, зна за своју шећерну болест, што је забрињавајући податак, изјавио је данас министар здравља Златибор Лончар.

На конференцији "Дијабетес форум 2016 - дијабетес и компликације: рана детекција ради успешне превенције" одржаној у Привредној комори Србије (ПКС), поводом 14. новембра, Светског дана дијабетеса, Лончар је казао да 245.000 људи, нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се, па скоро једна трећина њих касније има других компликација.

Министар је нагласио да је дијабетес пети водећи узрок умирања у Србији и да је један од највећих глобалних здравствених и економских изазова, јер је својим последицама изузетно скупа болест и представља велики економмски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему у целини.

Према његовим речима, процењено је да су директни трошкови дијабетеса у Србији у 2013. били 490 евра по пацијенту или 230 милиона евра годишње.

Лончар је навео и да епидемију дијабетеса подстичу лоше навике, што на примеру Србије значи да је свака пета особа гојазна, скоро свака друга недовољно физички активна, а свки пети становник не размишља о здрављу приликом избора начина исхране.

Он је најавио да због те чињенице Министарство здравља планира да у сарадњи са министарствима просвете и спорта, уз подршку Српске академије наука и уметности у наредном период започне широку акцију едукације по школама широм Србије о здравом начину живота и здравим животним навикама, као облику превенције.

Лончар је подсетио и да су подаци о броју оболелих од дијабетеса у Србији били сигнал да Министарство здравља пре две године дијабетесу приступи много ангажованије и да покрене на иницијативу Републичке стручне комишије за контролу и превенцију шећерне болести, обнављања саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, прецизирајући да је у 34 од 40 предвиђених домова здравља започет рад у саветовалиштима по новим принципима.

"Унапређење здравствене заштите од шећерне болести у свим областима, како у дијагностици и терапији, тако и у превенцији, биће и даље један од приоритета ресорног министарства због значаја дијабетеса као обољења, али и важности до сада остварених промена и побољшања", казао је Лончар.

Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест Небојша Лалић нагласио је да је веома важно да се подиже свест људи о значају превенције шећерне болести.

Он је навео да је 2015. у свету регистровано 415 милиона пацијената са дијабетесом, односно свака 11 особа је имала дијабетес, а да су процене да ће до 2040. године од дијабетеса бити оболело око 642 милиона људи, односно свака 10 особа имаће дијабетес.

Лалић је додао и да је дијабетес на шестом месту по оптерећењу трошковима здравственог система.

Према његовим речима, у Србији је око 6.000 деце оболело од дијабетеса и са порастом учесталости неправилне исхране и физичког недостатака код деце, тип 2 дијабетес у детињству има потенцијала да постане глобални јавно здравствени проблем који ће довести до озбиљних последица.

"Усвајањем здравог стила живота, до 2040. би се могао спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса у 70 одсто случајева, односно код 160 милиона особа", додао је Лалић.

На конференцији је речено и да је у многим земљама дијабетес је водећи узрок слепила, кардиоваскуларних болести, бубрежне слабости и нетрауматских ампутација доњих екстремитета.

Представник Удружења за едукацију дијабетичара Србије Урош Богдановић казао је да није добро што се у Србији када се говори о дијабетесу углавном мисли на децу и старије особе, док је оболело радно способно становништво на неки начин дискриминисанио.

Он је навео и да неке земље ЕУ пензионишу оболеле од дијабетеса типа 1 са радним стажом већ од 15 година, док у Србији неке оболеле особе веома тешко остварују право на пензију.