У Србији више од 700.000 оболелих од дијабетеса
На конференцији "Дијабетес форум 2016 - дијабетес и компликације: рана детекција ради успешне превенције" одржаној у Привредној комори Србије (ПКС), поводом 14. новембра, Светског дана дијабетеса, Лончар је казао да 245.000 људи, нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се, па скоро једна трећина њих касније има других компликација.
Министар је нагласио да је дијабетес пети водећи узрок умирања у Србији и да је један од највећих глобалних здравствених и економских изазова, јер је својим последицама изузетно скупа болест и представља велики економмски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему у целини.
Према његовим речима, процењено је да су директни трошкови дијабетеса у Србији у 2013. били 490 евра по пацијенту или 230 милиона евра годишње.
Лончар је навео и да епидемију дијабетеса подстичу лоше навике, што на примеру Србије значи да је свака пета особа гојазна, скоро свака друга недовољно физички активна, а свки пети становник не размишља о здрављу приликом избора начина исхране.
Он је најавио да због те чињенице Министарство здравља планира да у сарадњи са министарствима просвете и спорта, уз подршку Српске академије наука и уметности у наредном период започне широку акцију едукације по школама широм Србије о здравом начину живота и здравим животним навикама, као облику превенције.
Лончар је подсетио и да су подаци о броју оболелих од дијабетеса у Србији били сигнал да Министарство здравља пре две године дијабетесу приступи много ангажованије и да покрене на иницијативу Републичке стручне комишије за контролу и превенцију шећерне болести, обнављања саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, прецизирајући да је у 34 од 40 предвиђених домова здравља започет рад у саветовалиштима по новим принципима.
"Унапређење здравствене заштите од шећерне болести у свим областима, како у дијагностици и терапији, тако и у превенцији, биће и даље један од приоритета ресорног министарства због значаја дијабетеса као обољења, али и важности до сада остварених промена и побољшања", казао је Лончар.
Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест Небојша Лалић нагласио је да је веома важно да се подиже свест људи о значају превенције шећерне болести.
Он је навео да је 2015. у свету регистровано 415 милиона пацијената са дијабетесом, односно свака 11 особа је имала дијабетес, а да су процене да ће до 2040. године од дијабетеса бити оболело око 642 милиона људи, односно свака 10 особа имаће дијабетес.
Лалић је додао и да је дијабетес на шестом месту по оптерећењу трошковима здравственог система.
Према његовим речима, у Србији је око 6.000 деце оболело од дијабетеса и са порастом учесталости неправилне исхране и физичког недостатака код деце, тип 2 дијабетес у детињству има потенцијала да постане глобални јавно здравствени проблем који ће довести до озбиљних последица.
"Усвајањем здравог стила живота, до 2040. би се могао спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса у 70 одсто случајева, односно код 160 милиона особа", додао је Лалић.
На конференцији је речено и да је у многим земљама дијабетес је водећи узрок слепила, кардиоваскуларних болести, бубрежне слабости и нетрауматских ампутација доњих екстремитета.
Представник Удружења за едукацију дијабетичара Србије Урош Богдановић казао је да није добро што се у Србији када се говори о дијабетесу углавном мисли на децу и старије особе, док је оболело радно способно становништво на неки начин дискриминисанио.
Он је навео и да неке земље ЕУ пензионишу оболеле од дијабетеса типа 1 са радним стажом већ од 15 година, док у Србији неке оболеле особе веома тешко остварују право на пензију. |