Лончар: Батут да помогне у популационој политици

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је данас, на обележавању традиционалних "Батутових дана", да тај институт, као централна превентивна здравствена институција у Србији, треба да помогне стварању боље популационе политике, с обзиром да сваке године изгубимо по “један мањи град”.

“Апелујем на Институт Батут да буде један од ослонаца министарки задуженој за популациону политику Славици Ђукић Дејановић, за већи природни прираштај и побољшање демографске слике Србије”, поручио је Лончар.

Министар здравља је рекао, на научно-стручном скупу "Батутови дани" са темом "Здравствена исправност воде за пиће у руралном подручју Републике Србије", да је та институција камен темељац здравственог система Србије и да резултати рада тог института то сваке године потврђују.

Како је рекао, без помака на плану популационе политике и природног прираштаја ни исправна вода у руралним подручјима нам неће много значити.

“Брига за здравље народа је темељ одговорне државне политике. Свој посао одговорно и савесно радите. Ово је изузетно важна тема, а посебно данас када је све мање пијаће воде у свету”, навео је Лончар.

Министар је додао да је зато потребан појачан рад на едукацији становништва.

Анализа воде за пиће у руралним подручија Србије показала је да су у 33 одсто узорака биле присутне бактерије односно ешерихија коли, објављено је данас у Институту Батут, а министар здравља Златибор Лончар је рекао да ће ти резултати послужити за изналажење најбољих решења која ће поправити квалитет воде у српским селима.

Реч је о првом истраживању здравствене исправности воде за пиће и санитрано-хигијенских услова у тзв. малим водоводним системима и индивидуалним бунарима у Србији по методологији Светске здравствене организације (СЗО), речено је на традиционалном научно-стручном скупу "Батутови дани" са темом "Здравствена исправност воде за пиће у руралном подручју Републике Србије".

Резултати лабораторијског испитивања воде за пиће поменутих водоводних објеката указују на микробиолошку контаминацију у 33 одсто испитиваних узорака односно присуство бактерије ешерихије коли.

Комбинована анализа резултата присуства бактерије ешерихије коли и санитарних ризика издвојила је око 30 одсто сеоских водовода и око 40 одсто индивидуалних бунара у категорију водних објеката који захтевају мере санације вишег и високог приоритета.

Лончар рекао да је тај пројекат веома значајан допринос побољшању здравља наше нације.

"Министарство здравља са мрежом институтута и завода за јавно здравље, Светском здравственом организацијом и УНЕЦЕ пружили су стручну и финансијску помоћ за анализу стања у водоснабдевању у руралним срединама у Србији, укључујући и здравствене исправности и санитарно-хигијенске услове водоснабдевања", навео је Лончар.

Он каже да ће на основу резултата студије бити одређене мере које ће побољсати квалитет воде, те да ће у томо смислу бити сачињена листа приоротета и полазна основа за процену трошкова за санације сеоских водовода.

Лончар је истакао значај исправности пијаће воде са апспекта здравља, додајући као важан моменат потребу едиковања становништва и подизања свести о том питању.

како је навео, Србија, ипак, остварује брз напредак на том плану, илуструјући то податком да је Заједнички секретаријат СЗО и УНЕЦЕ предложио да Србија председава Бироом Прокола о води и здрављу од 2017. до 2019. године.

"Србија тако показује своју преданост у достизању циљев Агенде за одржви развој до 2030. године", навео је Лончар.

В.д. директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић рекла је да је студија о исправности воде рађена у претходних годину дана, а да су најчешћи санитарни ризици на водним објектима настали због одсуства санитарне заштите.

Као пример је навела неограђена и необележена изворишта, изворе заграђења који су у близини изворишта, попут несанитарних септичких јама и стајњака, затим одсуство дезинфекције воде за пиће у 71 одсто испитиваних сеоских водовода.

Провблем је често, додала је, у нестручном и неадекватном одржавању и управљању системима за снабвдевање водом.

Кроз истраживање су идентификовани и квантификовани ризици који могу угрозити здравствену безбедност воде за пиће из водних објеката у руралним срединама и самим тим и здравље корисника, навела је Јовановић.

Директорка Републичке дирекције за воде Наташа Милић, наводећи да је та тема веома значајна за спровођење Протокола о води и здрављу, који је Србија ратификовала 2013. године, рекла је да Министарство пољопривреде и заштите животне средине поклања велику пажњу Стратегији за управљање водама и плану управљања водама за слив реке Дунав у Србији.

Она је додала да је Министарство пољопривреде учествовало у доношењу Протокола за воду.

Оливер Шмол из Регионалне канцеларија СЗО за Европу каже да је Србија показала лидерску позицију кроз рад на истраживању о води у руралној средини.

"Не знам ниједну земљу која нема проблема у обезбеђивању исправне воде за пиће у руралним срединама. Србија је уз вођство Батута преузлеа водећу улогу да истражи шта су узорци оваквог стања. Честитам што је Србија преузела обавезу и вођство за контролу Прокола за воду у наредне три године", рекао је Шмол, приметивши да је то први пут да нека земља Југоисточне Европе преузима водећу улогу за спровођење неког протокола.