Желимо квалитетно, ефикасно и одрживо здравство

Увођење информационог система који ће омогућити да се види колика је потрошња лекова и материјала у здравству, колико који запослени ради, али и повећање броја превентивних прегледа, сређивање здравствених установа и набавка недостајуће дијагностичке опреме, само су неки од циљева Министарства здравља Републике Србије за наредни период.

Како је у интервјуу Бизнис магазину рекао ресорни министар Златибор Лончар, приоритетни циљ је да се заврши имплементација новог ИТ система, дефинисање стратегије годишњег увођења иновативних терапија, односно лекова до 2020, наставак законодавних активности, почетак изградње нове здравствене инфраструктуре...

"Циљ је да догодине завршимо сређивање здравствених установа, да завршимо набавку недостајуће дијагностичке опреме, да уложимо у линеарне акцелераторе и ангио сале и да тиме створимо предуслове за коначно решавање листа чекања", рекао је Лончар.

Све су то кораци, како је објаснио, ка остваривању коначног циља, односно успостављању квалитетног, ефикасног и одрживог здравственог система на задовољство грађана и запослених у систему.

Када је реч о начину реформе здравства из финансијског угла, Лончар сматра да штедња у здравству почиње од превентивних прегледа и скрининг програма.

"Поједине земље ЕУ имају процентуално и више онколошких болесника, али много мању смртност, него што је то код нас. Пре свега зато што рано откривају малигнитете. Не само што се тиме могућност излечења повећава до 100 одсто, већ што су лечења каснијих фаза канцера изузетно скупа", рекао је Лончар.

У овом тренутку, додао је министар, највише пажње ће се обратити на превенцију и скрининге, коначно решавање листа чекања, на бригу о старима, унапређење геријатрије и палијативе, на имплементацију новог информационог здравственог система, набавку неопходне дијагностичке опреме.

Он је указао на чињеницу да се оствареним уштедама кроз превентиву и скрининг програме, стварају додатни услови за улагање у нове, иновативне терапије и друга слична улагања.

Говорећи о приоритетима, Лончар је истакао да се, кроз решавање затечених проблема и спровођење реформи, учини да здравство буде квалитетније, брже и ефикасније.

"Тај смо посао већ започели, а он се огледа у повећаном броју одобрених специјализација, запошљавању младих лекара, реновирању и изградњи нове здравствене инфраструктуре, унапређењу и доношењу нових здравствених закона...", рекао је Лончар.

Министарство здравља, додао је Лончар, обезбедило је нове линеарне акцелераторе, купљен је Гама нож, формиран је Буџетски фонд за слање деце у иностранство, набављена су 64 нова санитетска возила, завршава се изградња Клиничког центра Ниш, у коме је почела да ради и најсавременија кардиохирургија у Србији и где се очекује 300 операција до краја године, очекује се почетак изградње новог Клиничког центра Србије...

Он је констатовао да не вреди развијање здравствене инфраструктуре, ако нема ко да ради и да је зато олакшано одобравање специјализација које, како је рекао, годинама раније нису одобраване.

"За две године одобрили смо 3.170 специјализација и ужих специјализација, запослили смо 2.721 медицинског радника, од тога 1.184 лекара. Сви су запослени путем конкурса, које су расписале здравствене установе", подвукао је Лончар.

Упитан како гледа на захтеве ММФ-а и Светске банке да би, због вишка запослених, отупштања требало што пре да почну, Лончар одговара да је то министарство међу првима потписало колективни уговор са представницима свих синдиката у здравству, чиме су дефинисани заједнички интереси.

"И представници синдиката и ми смо сагласни да постоји вишак запослених у здравству, али пре свега немедицинског особља, и да то треба решавати", рекао је Лончар.

Министар је објаснио да је у појединим здравственим установама у Србији, кад је преузео вођење Министарством здравља, затицао ситуације да има више возача него лекара.

"Не желимо да се то више икада догоди. Зато улажемо у специјализације, у запошљавање медицинског кадра и са тим ћемо наставити, у складу са прописаним нормативима и реалним потребама", рекао је Лончар.

Лончар је додао и да је са Асоцијацијом приватних здравствених установа то министарство успоставило отворену и директну сарадњу, препознајући потенцијал и значај приватног здравства у Србији.

"Да би се тај партнерски однос додатно унапредио и подигао на виши ниво, тражили смо да они сами ураде своју "личну карту", да се тачно зна колико је и којих приватних здравствених установа, колико здравствених радника запошљавају, колико њих ангажују повремено, којом опремом располажу и какви су им капацитети...", рекао је Лончар.

На тај начин, како је објаснио, могли би да се дефинишу даљи облици сарадње и модалитета укључивања приватника под „државну капу“.

Говорећи о законском оквиру, Лончар је додао да је Закон о здравственој заштити један од 14 закона који су спремни да у наредном периоду уђу у скупштинску процедуру.

"Ових дана треба да почне јавна расправа о Нацрту закона о здравственој заштити, који представља један од кровних закона у области здравства, па да сачекамо како ће јавност да оцени овај Закон, шта ће бити предлози да се измени, дода, унапреди... и да онда причамо о њему", рекао је Лончар.