Биљана Гаврић из Ваљева најбоља је медицинска сестра у Србији

Биљана Гаврић (55) већ 27 година бди над најтежим пацијентима у шок-соби ваљевске болнице. За преданост у изузетно одговорном послу, бригу и неговање болесника, Биљани је додељена награда "Душица Спасић", као најбољој медицинској сестри у Србији.

У смени, која траје 12 часова, Биљана са својим колегиницама непрекидно надзире стање пацијената смештених у јединици интензивне неге Службе за анестезију Опште болнице у Ваљеву. Многи од њих су на граници живота и смрти, у критичном стању, непрекидно прикључени на респираторе и апарате који одржавају виталне функције.

• Пацијенте доживљавам као најрођеније, тешим их, бодрим, говорим да ће оздравити - каже Биљана Гаврић. - Највећа срећа је кад болесник оздрави и оде кући, а после извесног времена дођу нам у посету. Осмех пацијента, поверење и чврст стисак руке, загрљај, највећа су признања за овај тежак и одговоран посао.

За безмало три деценије рада, ни броја се не зна колико је пацијената прошло кроз шок-собу ваљевске болнице.

• Памтићу када су се, пре деценију и по, основцу из Београда, који је био на летовању код бабе и деде у Ваљеву, појавиле озбиљне компликације после операције слепог црева - присећа се Биљана. - Био је смештен у шок-соби. Када се опоравио и отпутовао кући, дошао је возом из Београда да ме посети. Родитељима није јавио где иде. И данас сам у контакту са њим и његовом породицом.

Рођена је у Осечини, а Средњу медицинску школу завршила је у Ваљеву. Радни век започела је управо на интензивној нези Службе за анестезију ваљевске болнице. Љубав према овом хуманом послу пренела је и на ћерку, која је медицинска сестра на Одељењу опште хирургије Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса“ у Београду.

• Овај посао свакодневно је повезан са великим стресом и бригом за пацијента - каже наша саговорница.
• Упркос томе, никада нисам помишљала о премештају на неко друго одељење у болници, а камоли да променим професију.

Ни данас јој, вели, није тешко да дође од куће, ако колегама затреба помоћ. Само једном, присећа се, била је на боловању. Кратко. Један дан.

• Део сам великог тима чији је основни задатак да пацијенту буде што боље, да што лакше поднесе боравак у болници, што пре оздрави и врати се уобичајеном животу - каже Биљана. - Једноставно, волим људе, знам колико им значи кад им неко подари осмех, подршку и пажњу онда кад им је најтеже, док су у болничкој постељи. И лепа реч неретко представља лек.

ПРИЗНАЊЕ

ПРИЗНАЊЕ „Душица Спасић“ већ деценију додељује Удружење медицинских сестара и техничара Србије. Награда носи име младе медицинске сестре која је 1972. године преминула на Првој хируршкој клиници у Београду, као жртва епидемије великих богиња. Додељује се сваке године по једној медицинској сестри из Клиничког центра Србије и из болница широм државе.